Kyoto zen

Nakon samo nekoliko dana provedenih u Japanu mama je ponavljala da su joj japanski vrtovi i uopšte uredno zelenilo najjači utisak. Od malih privatnih bisera do viševekovnih gradskih oaza, zelenilo je dragoceno, brižljivo negovano i u njemu se istinski uživa.
Za našu dušu provele smo par dana u Kyotu. Planirajući na šta da se posebno osvrnem u tom kratkom boravku, upravo njeno oduševljenje baštama i naša potreba za malo mira, usmerila me na meditativne zen vrtove.

Nakasendo ''autoput''

Nakasendo je pored Tokaido puta, bila druga glavna transportna ruta između Eda i Tokya. Doslovno označava stazu kroz planine i ukupno je duga preko 500km. Zbog restrikcija shogunata, nekadašnji putnici su morali da putuju peške, što je uslovilo razvoj čestih usputnh poštanskh gradova, mesta za odmor i predah, kuća za čaj i ryokana.
Trgovačka ruta je jednim delom trasirana kroz planinski masiv Centralnih Alpa u oblasti Nagano, poznat kao Kiso dolina, Kisoji (木曽路). Poštanski gradovi razvijeni duž doline i danas su očuvani, obnovljeni i rekonstruisani kao autentični muzeji na otvorenom. Nekada važan komercijalni pravac sada je popularna planinska staza, a usputne krčme i dalje žive nudeći odmor i prenoćište šetačima.

we hope to see you again

Iako je naše vreme za povratak isticalo 1. septembra, zbog svih okolnosti uspeli smo da boravak produžimo do kraja godine. To je ostavilo prostora da čitav oktobar provedemo u Tokyu, spakujemo se, pozdravimo sa prijateljima i posetimo neka lepa mesta. Kada je mama pristala da nam se pridruži, moja radost je obojila dane.
Iako me čekalo mnogo vratolomija oko organizacije, planiranja i usklađivanja, bila sam rešena da ništa ne nedostaje. Dane smo koristile za beskrajna lutanja gradom, kupovinu, a večeri sam posvećivala pakovanju. Ritam je bio spartanski, našlo se i dana za izlete van Tokya, a hrabra mama je sve izdržala. Uzbuđenje, radoznalost, nova mesta, mnogo uzburkanih osećanja, ali ništa nije uspevalo da prikrije setu skorog odlaska iz Japana. Jedan od najemotivnijih trenutaka bio je susret i pozdrav sa našim prijateljima Uchida u njihovom novom domu.

Naši mali prijatelji, najsrdačniji pozdrav i najčistije emocije

povratnik

Nakon malo više od dve godine 1.11. 2016. vratili smo se iz Japana. Za stalno.
Sebe umirim istim rečima kojima sam se hrabrila kada sam sletela u Tokyo -Uvek ćeš moći da se vratiš.

U Japanu sam se tako lako i brzo osetila kao kod kuće. Sva iskustva, nikad obični dani, prilagođavanje, uzbudljiva svakodnevica, planovi...toliko radosti, lepote, novina ispunili su i pokrenuli, osnažili moje biće u svim slojevima. Čak i pored teških perioda, dramatičnih dolazaka u Srbiju, slika o Japanu ostaje toliko blistava i nezaboravna, kao vatromet u letnjoj noći Tokya.

Volela sam sebe u Japanu. Sve ono što sam mogla, sve što sam postala. Slobodu i radost otkrivanja, upoznavanja i drugih i sebe i svog tog dalekog, živopisnog japanskog načina.
Uvek se mogu vratiti..

Sada u pokušaju da se naviknem na svoj novi stari život, nešto nedostaje.
Uvek se mogu vratiti kući. Samo, posle boravka u Japanu, to više nije ista osoba koja otišla.

kumovska je snaga pregolema / dnevnik druženja

Nakon mnogo dana, prelistavala sam fotografije divnih, prijateljskih trenutaka koje smo u maju podelili sa Milenom i Peđom. Koliko vedrine, slatkog umora, jurcanja i avanture, sve okićeno jednim velikim, ljubavnim Da! 25. maja. I jednim malo manjim Da! 26.maja, kada sam počastvovana da budem njihova kuma. Takvim sećanjima i mislima o istinskim prijateljima bojim ove dane...

Falilo nam je još sedam dana... i to samo da dotaknemo nezaobilazna mesta jedinstvenog Tokya. Koliko god pokušavali da budemo vredni, poranimo i iskoristimo dan, retki su dani kada smo pre podne bili van kuće. Takođe, koliko god obamrli od utisaka i koraka, snage je uvak bilo dovoljno za sate dugih noćnih razgovora, uz sjajno japansko pivo.

alpska ruta

Tateyama Kurobe Alpen Route (立山黒部アルペンルート) je spektakularan prelaz preko planinskog masiva, koji povezuje naselje Omachi u Nagano oblasti, na istoku i grad Toyama, na zapadu, ka Japanskom moru. Zbog ogromne količine snega koja potpuno zatrpa čitav region, prolaz je zatvoren od decembra do aprila. U rano proleće, kada prestanu padavine, proceku se smetovi i do 20 metara visine, očiste putevi i posetioci mogu da uživaju u neverovatnim belim tunelima. Ceo put podrazumeva različite vidove transporta, brojne prokope, a sasvim je zatvoren za automobile i privatna vozila. Strpljivo smo sačekali Milenu i Peđu da nam se pridruže i da njihov obilazak upotpunimo planinama i drugačijim Japanom.

ludo kamenje Tokya

Utisak dana 25. maja je da je ona pristala...

stari Tokaido ''autoput''

Zvuči zanimljivo ideja prošetati putem kojim su pre 300 godina stanovnici Japana putovali na relaciji Kyoto-Edo, posebno ako je put u izvornom stanju i prolazi kroz iste pejzaže?

Hakone prolaz

Stari Tokaido (東海道) autoput, put istočnog mora, prolazio je pacifičkom obalom i bio najvažnija ruta Edo vremena. U svom najopasnijem delu, zalazio je u Hakone masiv, na 850 metara visine. Veliki uspon i strma, kamena ruta usporavali su putnike dok, konačno, posle više od 6 sati, uz jezero Ashinoko ne prođu kroz koridor visokih čempresa, do kontrolne stanice Hakone-juku. 
Očuvani deo kamenog uspona danas je nostalgična planinarska staza, a kontrolna stanica živopisan muzej, koji dočarava atmosferu i putovanja u Edo periodu.

Hakone u divnom društvu

Čim se pomene ideja druženja sa našim malim japanskim prijateljima mojoj sreći nema kraja. Mesto na koje putujemo, vremenska prognoza, organizacija, ništa nije tako važno, kao vreme koje ćemo provesti zajedno. Ovog vikenda smo uživali, u divnom društvu, lepom vremenu i raskošnoj prirodi Hakone regije.

Prošle zime smo prvi put posetili ovaj vulkanski kraj. Ostavio je sjajan utisak na nas. Bile su nam dostupne aktivne vulkanske zone, topli izvori, isparenja, onsen, odličan pogled na Fuji-san, priroda i jezero. Sada su neke regije zatvorene sa posetioce, jer je prisutno mnogo otrovnih gasova. Taj kratak vikend obilazak ostavio je i mnogo neposećenih mesta za drugi put, koji je ubrzo došao. Bilo je zanimljivo tadašnji zimski utisak zameniti, sada potpuno rascvetalim i zelenim, prolećnim.

MUJI kolibe

U samoći, uživamo u čitanju, maštamo, slušamo kišu, dišemo sladak vazduh. Sa voljenima, povlačimo se iz spoljašnjeg sveta. Okupljamo oko kamina, uživamo u druženju. Imamo vremena da razgovaramo... MUJI vas poziva da umaknete od vreve grada na mesto gde se možete odmah osećati kao kod kuće i opustiti.

MUJI počinje sa prodajom svojih koliba!

selo sa razglednice - Shirakawago

U udaljenim planinskim masivima na obalama Japanaskog mora, u dolini reke Shogawa, ugnezdio se seoski region Shirakawa-go (白川郷).  Očuvane drvene kuće stare i po nekoliko vekova, nalaze se na listi svetske baštine i sasvim sigurno su najprepoznatljivija razglednica ruralnog Japana. Bio je to savršen dnevni izlet iz Kanazawe. Autobusom smo posle jednog sata stigli u najveće selo Ogimachi (荻町).

zapad Japana - Kaga onsen

Znam da se ponavljam, ali doći u Japan, a ne okusiti onsen užitak, greh je. Kada sam planirala sadržaje za drage nam roditelje i time sam se vodila. Divna Kanazawa ima koncentrovanu lepotu Japana u sebi, pa smo se za manje od sata vožnje, dalje na zapad uz more, zatekli u onsen regiji. Kaga onsen (加賀温泉) objedinjuje nekoliko naselja rasutih po obroncima planina ili uz obalu mora, nastali pre svega za uživanje u vulkanskim izvorima... Otkrivena su pre 1300 godina zahvaljujući budističkim monasima koji su išli na hodičašća na Hakusan (白山), uspavani vulkan Alpa, jednu od tri svete planine Japana.

Ryokan

Našli smo po nešto za svakoga...

najlepša bašta Japana

Dani u Kanazawi su bili po mnogo čemu posebni. Sam grad, koraci kroz istoriju Japana, panoramski pogledi na Alpe. Sunce koje je prkosilo prognozi. Dragoceno vreme sa porodicom, koje smo delili na jednom od nezaboravnih mesta na planeti. A posebno otkrivanje najlepše bašte Japana.
Šta je to jednu baštu čini najlepšom? Nisam pronašla neki konkretan odgovor. Mene je, kao i obično, vodio samo osećaj...

zapadna obala Japana - Kanazawa

Zapadna obala Japana, na Japanskom moru, prepoznatljiva je po prirodnim lepotama, masivu Alpa koji se proteže celim regionom, ogromnim količinama snega koje donosi talas iz Sibira i jednom od najazanimljivijih gradova bogate istorije. Kanazawa (金沢) je bila grad zamak klana Maeda, vladara najbogatije oblasti Edo perioda. Uspešna ekonomija i raznovrsna kultura pretvorile su ovaj grad u jedan od najraskošnijih, moćan, ali prefinjen. Za vreme drugog svetskog rata izbegao je bombardovanje, pa se naziva i drugi Kyoto, zbog ambijenata očuvane tradicionalne lepote. Duh prošlih vremena opipljiv je u samurajskim kućama i četvrtima zadovoljstva, a najlepša bašta Japana Kenroku-en i vila Seisonkaku nagoveštavaju raskoš i blagostanje privilegovanog života Edo ere.
Ovako značajno mesto posetili smo za važnim gostima, Lazarevim roditeljima. Obilazak Ishikawa (石川県) prefekture zaokružili smo nezaobilaznim onsen iskustvom i prepoznatljivim planinskim selom Shirakawa-go.

Zlatni listići Kanazawe

vesele hanami noći

U Tokyu je gužva uobičajena i svakodnevna. Život teče, reke ljudi mimoilaze se užurbano. Na velikim stanicama, turističkim mestima, posebno tokom nekih zanimljivih zbivanja, broj posetilaca se toliko namnoži, da je gotovo nemoguće koračati, a redovi su zastrašujući. Kraj radnog dana i zalazak sunca obično donose primirje... Osim na nekim izrazito noćnim mestima, večeri su uglavnom rasterećene posetilaca. Posebno u naglašeno stambenim četvrtima, ulice brzo postaju pospane i gotovo avetinjski puste.
Kraj u kom živimo, Nakameguro, posebno staze duž reke, tokom dana imaju dosta posetilaca, bicklista, šetača. Intimne kafanice i hipsterske radnje posebno su popularne mladima, ali sa krajem radnog dana sve se umiri i srećemo uglavnom samo stanare. Početak proleća i dani sakure, potpuno menjaju atmosferu ovog kraja. Osim beskrajnog belog drvoreda trešanja, hiljade Japanaca i turista se u dvedesetak dana bar jednom prošeta pod ucvetalim svodovima. Toliko energije, lica...

inspirisano trešnjinim cvetom

Mnogo pre nego što se pojave prvi pupoljci trešnjinog cveta, roze tonovi boje svakodnevicu. Pripreme i najave sakure prisutne su na svakom koraku, ali istinski na svakom. Lokali menjaju svoje uobičajene enterijere, dodaju se veštačke grančice trešanja, ulice su okićene roze zastavama koje obaveštavaju o različitim slavljima i feštama. Kafane menjaju svoje ponude dodavanjem ograničenih sakura jela i slatkiša, a poseban je akcenat na pićima i roze vinima. U prodavnicama se pojavljuju serije ambalaže sa motivima cveta. Nekada su u pitanju standardni proizvodi, samo izmenjenog izgleda, a nekada i potpuno nove, ograničene serije u danima praznika.

dva religijska lica Tokya

U Japanu, shinto i budizam dugo postoje kao dve ravnopravne religije. Vekovima su toliko mešane, da su gotovo srasle. Dok je u vreme shoguna budizam bio favorizovaniji, Meiji reforma je shinto proglasila državnom religijom, pa se čak i grubo obračunavala sa mnogim budističkim hramovima. U modernom Japanu religija nije posebno zastupljena u svakodnevnom životu. Ipak u Tokyu postoje dve veoma značajne bogomolje, kulturno i istorijsko blago grada, prisutne u životima stanovnika, a naročito zanimljive turistima.

beli Tokyo

Ne bi se moglo reći da je Tokyo neki maglovit grad. Za ovo vreme od kad živimo u njemu ni jednom je nismo doživeli. Zato mi je bio veoma zanimljiv video dizajn studija WOW, koji je prikazao ovaj užurbani, šarenoliki grad u sasvim drugačijem, sanjivom, belom svetu.

Svetlo je rasuto u beskrajnom broju vodenih kapi guste magle. Prikazani su prepoznatljivi gradski ambijenti u sasvim neverovatnim, veoma retkim, poetskim izdanjima. U belini i svetlucanju Tokyo izgleda nestvarno...

 
Projekat je deo NIKKOR Motion Gallery u kom su učestvovali poznati umetnici širom sveta, prikazujući mogućnosti novih objektiva i fotoaparata.

après-ski @ Japan

ili skijanje u godini El Nina...


Početkom decembra klimatski fenomen El Nino bio je na vrhuncu. Prema JMA ovo je treći najjači ikada zabaleženi topli talas. Mnogi se vesele toploj i suvoj zimi, ali je izostanak snega napravio dramu na većini japanskih skijališta. Skoro sva su kasnila sa otvaranjem, nadajući se da će bar za Novu godinu početi sa radom. Čak i u istočnoj regiji koja dobije desetinu metara padavina, staze su ostale puste. Iako nam je ovakvo stanje pokvarilo planove o upoznavanju još nekih čuvenih Japanskih skijališta, ipak smo pronašli i lepotu u tome da, u dve godine boravka, uspevamo da upoznamo i klimatski fenomen koji se najčešće javlja jednom u sedam godina. Kako su meseci odmicali, efekat El Nina je slabio, skijališta su počela sa radom, a predviđanja su da će se do leta vreme vratiti uobičajenom.

srećan petak

gušter, žabica i zlatna ribica...