jesen

Jesen

Aki

秋

U Japanu reč jesen asocira na boje i slavlja.

Proleće nisam doživela, ali prema ovome što jesam, jesen je najlepše godišnje doba u ovoj zemlji, a posebno u Tokyu. Septembar sa sobom nosi još malo dana letnje vlage, ali umerene temperature olakšavaju život u gradu. Do polovine decembra, temperatura postupno pada. Sa retkim kišama i dugim sunčanim periodima ti meseci su stvoreni za putovanja, šetnje, boravak u prirodi ili upoznavanje grada.

kekkou Nikko

Ne reci kekkou dok ne vidiš Nikko.

japanska izreka

kekkou označava veličanstvenu, nesvakidašnju lopotu

Naš plan da, pre silaska sa planine, sa platforme blizu hotela posetimo Kegon vodopad omelo je provejavanje snega. Za to već nikako nismo bili spremni. Ali ne žalimo, jer će rashlađivanje mnogo bolje doći u nekim julskim danima, kada atmosfera u Tokyu bude nepodnošljiva. Zato smo se spustili drugim krakom serpentinskog puta do grada, da obiđemo istorijske i religijske znametinosti.

Na žalost, nekoliko najznačajnijih spomenika renoviraju do 2020. godine, tako da ih nećemo ni videti za vreme boravka u Japanu. Ipak, bilo je dovoljno sadržaja da ispunimo dan i da ponesemo vesele i živopisne utiske. Vreme se na nižem terenu popravilo, a povremeno nas je i sunce pozdravljalo. Blaža, gradska klima je sačuvala jesenje boje koje su jedan od najjačih utisaka tog dana.

U 8.veku monah Shodo Shonin doneo je budizam u Nikko. Tada je izgradio najznačajniji hram Rinnoji, koji se nalazi na izdvojenom uzvišenju u gradu. Ovaj park je udomio nekoliko važnih mauzoleja, hramova i svetilišta. To su najupečatljiviji spomenici Kulturne baštine Nikka. Pomenuti monah je prvi istražio svete planinske vrhove i kao mesta hodočašća izgradio tri Futara-san svetilišta, koja slave tri planinska božanstva. Jedno je u gradu, u sklopu parka Kulturne baštine, a druga dva su u podnožju i na vrhu vulkana Nantai-san.