zapad Japana - Kaga onsen

Znam da se ponavljam, ali doći u Japan, a ne okusiti onsen užitak, greh je. Kada sam planirala sadržaje za drage nam roditelje i time sam se vodila. Divna Kanazawa ima koncentrovanu lepotu Japana u sebi, pa smo se za manje od sata vožnje, dalje na zapad uz more, zatekli u onsen regiji. Kaga onsen (加賀温泉) objedinjuje nekoliko naselja rasutih po obroncima planina ili uz obalu mora, nastali pre svega za uživanje u vulkanskim izvorima... Otkrivena su pre 1300 godina zahvaljujući budističkim monasima koji su išli na hodičašća na Hakusan (白山), uspavani vulkan Alpa, jednu od tri svete planine Japana.

Ryokan

Našli smo po nešto za svakoga...

Nokogiri - pogled na zaliv

Nedeljno jutro je bilo blistavo sunčano. Umirio se i vetar od prethodnog dana, ali su vlaga u vazduhu i ograničen pogled na Fuji-san podsećali da je zagrevanje počelo, proleće je tu. Nedostajali su nam prijatelji, bilo je pusto na doručku. Brzo smo napustili hotel i uputili se na Nokogiri (鋸山), da ulovimo bar malo bistrog, jutarnjeg pogleda na zaliv.

divni dani sa prijateljima

Od kada smo došli u Tokyo, zanimalo me šta je sa one strane zaliva. Tokijksi zaliv je od Pacifika odvojen peninsulom, Boso-hanto (房総半島). Poluostrvo je smešteno u susednoj prefekturi, Chiba-ken (千葉県),  ali je toliko drugačije od Tokya, manje naseljeno i urbano, kao da je druga država. Već godinu dana imala sam plan da tamo odemo na dnevni izlet i popenjemo se na Nokogiri (鋸山), vrh na kom se nalazi najveći Buda Japana i sa kog se sjajno sagledava čitav zaliv. Uvek smo vreme odvajali za nešto uzbudljivije. Ipak, kada su nam naši prijatelji Uchida predložili zajednički vikend na Boso peninsuli, nismo se premišljali. Društvo koje smo imali u obilasku polostrva, bilo je neprocenjivo. Naši mali japanski drugari obojili su svaki trenutak, toplinu i osmehe koje smo podelili ne mogu se zaboraviti.

Enoshima miriše na proleće

Enoshima (江の島) je malo ostrvo, nedaleko od Kamakure, južno od Tokya. Istoimeni grad na obali okružen je lepim, dugim plažama, verovatno najbližim Tokyu. Kad god smo želeli dnevne izlete iz grada, birali smo šume i planine. Tako je, bezrazložno, ovo živopisno mesto ostalo zapostavljeno. Nakon nekoliko prohladnih, kišnih dana, prvi dah proleća donela nam je nedeljna šetnja uz more, uz prijatan, okrepljujuć vetar i zvuk sokolova.

ponovljena sreća

Prošle jeseni, u danima preseljenja, posetili smo Nikko. To je bio i naš prvi kompletan izlet u prirodi, vikend odmor, od kada smo došli u Japan. Vratila sam se puna utisaka, euforično sam prepričavala i jako dugo se prisećala, gledajući fotografije. A bili smo u, verovatno najmanje zanimljivom, novembarskom izdanju. Ponavljala sam da ove moramo uživati u svim sezonama, letnjem osveženju uz jezersku vodu, prolećnim nijansama zelene, posebno snežnim scenama močvare. I eto zime...

darovi neba i zemlje

Prirodni izvori vrele vode rasprostranjeni su po celom Japanu. Svaki region ima svoje vulkane, a uz njih i termalne izvore, uz koje su se razvijali turistički centri i onsen mesta. Iako se sa njima srećemo u skoro svakom odaljavanju od grada, ne prestaje da me iznenađuje taj dar prirode i obilje mineralnih voda kojima smo okruženi. Naravno, Japanci su vekovima negovali svoj način uživanja u javnim kupatilima, od dnevne potrebe do hedonističke relaksacije.
Lako je navići se i prepustiti se ugođaju onsena.
Naročito zimi.

Miyajima

Maleno ostrvo Miyajima, nalazi se blizu Hiroshime. Iako se na njemu nalazi jedan od najupečatljivijih prizora Japana, velika, plutajuća tori kapija, teško da bi se neki posetilac samo zbog toga otisnuo iz Tokya. Ipak, ogroman broj turista se svakodnevno iskrca na obale, jer je izlet na ostrvo nezaobilazan uz posetu Hiroshimi.

jezera s jeseni

Prognoza se ostvarila u ta dva dana koja smo posvetili jezerima oko Fuji san. Prvog dana, smenjivale su se nežne, natapajuće kapi sa pravim, jesenjim pljuskom. Sledećeg, blještavo sunce i pročišćeni pejazaži, raznobojni i živi u svim nijansama jeseni i aktivnostima na vodi i u prirodi. Zahvaljujući tome, upoznali smo svu lepotu ovih prirodnih jezera. Ostaje još samo sneg! A nama sa snegom, dokazano, ide...

put za Fuji san

Ove godine smo propustili sezonu penjanja na Fuji san. Ipak, sam pogled na simbol Japana je nezaboravan i privlačan u svako godišnje doba. Vulkan je okružen sa pet jezera, koja su formirana njegovom poslednjom erupcijom. Fujigoko (富士五湖) je divan prirodni ambijent lako dostupan iz Tokya, čak i na dan. Sa jezera se pruža pogled na dominantni Fuji san, a odlična su baza za penjačku turu do vrha. Mi smo se zabavili jedan produženi vikend, upijajući divotu boja jeseni, maglovitih brda, blještavog jezera i moćnog vulkana.

Stidljivi vrh, skriven u oblacima

neplanirana Takayama

Ma kakva vremenska prognoza... Naše putovanje u Alpe nije imalo šanse da bude po zamisli, tajfun je malo skrenuo, doneo padavine, a svako prdviđanje vremena je bilo besmisleno, svaki plan onemogućen. Drugog dana nas je probudio pljusak. Kiša je pravila potoke vode, a vetar tajfunski duvao, pa su kapi padale horizontalno. Bilo je jasno da se nećemo zabaviti u prirodi. Između opcije da se ceo dan izležavamo i krčkamo u vreloj vodi i skitanja, ipak smo izabrali aktivnosti. Ideja da se sa planine spustimo u ravnicu imala je smisla. Na drugoj, zapadnoj strani Alpa, nalazi se grad Takayama (高山祭), jedan od prilaza masivu. Najpoznatiji je po čuvenim festivalima u proleće i jesen. Manje od sat vremena putovanja dovelo nas je, neplanski, u jedan gradski obilazak. Ili ipak..? Pored zanimljive, odlično očuvane stare četvrti u Takayami smo se, na iznenađenje, ponovo zatekli i u jednoj šumskoj šetnji. Higashiyama ruta (東山遊歩道) obilazi park Shiroyama, brda nekadašnjeg zamka i ruralna predgrađa. A sve na 15 minuta od centra grada.

proleće

proleće

haru

春

Prolećnom suncu se svi raduju. Iako zime u Tokyu nisu žestoke i hladne, lepim danima se nazdravlja jer tu su svi novi, veliki počeci i promene. Tada se menja posao, počinje nova školska i poslovna godina, donose se velike odluke, dobro je i presiliti se, raspremiti kuću i baciti stare stvari. Ostalo slobodno vreme, jednostavno se uživa u suncu i buđenju prirode.

praznične šetnje - staze Kyota

Svih tih dana Kyota, između hramova, paviljona i palata, koraci...mnogo njih. Neki da bismo povezali značajne tačke grada, da otkrijemo neke ambijente koji su sami po sebi vrednost, a mnogi i samo radi koraka u lepom okruženju.

slapovi i viseći mostovi

Kad smo prvi put kupili JR Kanto Pass, pažljivo sam analizirala šta je sve obuhvaćeno tom propusnicom i šta je uopšte Kanto region. Zahvaljujući Tokyu i Yokohami, ova velika ravnica Japana je najgušće naseljena. Potrebno je mnogo vožnje da se izađe iz urbanih pejzaža. Na zapad, dolazi se do tokijskih izletišta, planina Takao i Mitake, a dalje i do visokih vulkana i planina sledeće regije. Na jug smo zalazili u Hakone i banjsko uživanje u blizini grada. Severno, istorija Nikka i lepi pejzaži njegovih brda ostavili su nas sa šarenilom jesenjih boja u očima. U sklopu Nacionalnog parka Nikko, sasvim na severnoj granici Kanto regiona, smešten je zanimljiv kutak NasuShiobara. Njega smo upoznali proteklog vikenda.

zima

Zima

Fuyu

冬

Nakon zima u Srbiji, koje su najčešće hladne i vetrovite, kratkog dana i donose neko medveđe raspoloženje, Tokyo u ovim mesecima jeste lepo iznenađenje. Turistički sam uvek dolazila u zimskim mesecima, pa i nisam imala priliku da sagledam najšarenija izdanja ove metropole, ali iz perspektive stanovnika otkrila sam prednosti blagih zima za život u gradu. Iako sam ljubitelj snega i zimskih sportova, u svakodnevnom životu to može biti prilično mučno...čišćenje snega, neprohodnost puteva, blato i kaljuga koji ne prolaze, tone garderobe i ogromne temperaturne razlike spolja i unutra, saobraćani kolapsi, odsustvo želje da se u svakodnevicu uvrste bilo kakve aktivnosti van sobe. U Tokyu je zima baš po meri. Sa jedne strane lepo je imati sva četiri godičnja doba, a ovde zima ne označava pauzu. Za gradski život, odsustvo vlage, padavina i uglavnom sunčano, suvo vreme omogućavaju da se ovi meseci ravnopravno koriste za normalan život, bez zapostavljanja omiljenih aktivnosti. Odlazak na posao, šetnja po gradu, sport, druženja ništa ne trpi kada je dnevna temperatura desetak stepeni, a ulice umivene suncem. U najgorem slučaju noćne temperature se spuste do nule, ponekad naiđe kišan ili dan blage susnežice. Nedostaje samo vegetacija. Otporni Japanci upadljivo su laganije obučeni od nas, a deca često uniforme nose sa kratkim čarapama i bosih nogu. Da se naježiš...

olimpijski sneg, snežni majmuni, majmunska posla

U prvom susretu sa skijalištima Japana malo nas je zbunila skromnost staza i komentari da se ovde i ne ide na skijanje od 7 dana. Odlučno sam se bacila na traganje za nekim ozbiljnim, velikim planinskim ugođajem, u kom bi se doživelo to čuveno japansko zimovanje, gostoprimstvo i obilje snega. Japan je dva puta bio domaćin zimskim Olimpijskim igrama. Na severnom ostrvu Hokkaido (北海道) igre su organizovane 1972. godine, a drugi put 1998. godine u zapadnom delu, oblasti Nagano (長野). Po nekim komentarima Nagano je ulivao više poverenja za organizaciju skijanja u martu. Manja udaljenost od Tokya je ukazivala na jednostavniju logistiku i kraći put, pa sam se ubrzo bavila samo pretragom ovog terena.

morski ugođaj Izu peninsule

Kada nas je naš ljubazni domaćin isratio, subotnje jutro je bilo, ne nalik na proleće, već pravo vedro, sunčano i šareno proleće. Brzim jetfoil brodom za pola sata smo se našli u gradiću Atami (熱海), severnom centru poluostrva Izu. Ovo primorsko naselje obiluje termalnim izvorima, plažama i obližnjim prirodnim lepotama, pa je čest izbor tokijskih stanovnika za odmor i boravak na moru. Povezani su sa manje od sat vožnje shinkansenom, a i običnim jeftinijim vozom nije dramatično dugo. Čini se da su vikendi na moru sasvim izvodljivi u dolazećim mesecima lepog vremena. 
Izu peninsula, Izu Hanto (伊豆半島) je sa istočne strane okićena plažama, malim mestima okrenutih banjskom turizmu, ronjenju i odmoru. Suprotna je manje razvijena, malo dramatičnije, surovije obale, ali podjenako atraktivna za šetnje i boravak u prirodi. Teren između obala je strm, brdovit, uglavnom formiran vulkanskom aktivnošću, pa svaka tačka na mapi nudi termalne izvore, tradicionalne krčme ryokane i planinarenje i bujnu prirodu. Zahvaljujući južnijem položaju od Tokya ova regija nas je obradovala vegetacijom koja je već bila u svežim zelenim tonovima, i kao sa kič razglednice red cvetića, red cvrkuta ptica i osunčanih predela. Po takvom danu kome je potreban plan...

crno i šareno Izu Oshime

Sasvim neobično, Tokyu administrativno pored 23 opštine koje čine širu gradsku površinu, pripadaju i ostva u severnom pacifiku i do 1000km udaljena od kopna. Ogasawara shoto (小笠原諸島) stižu do subtropskih krajeva i nude toplu klimu, kupanje, ronjenje i ostrvsku relaksaciju tokom cele godine. Do njih se stiže lokalnim letom ili trajektom skoro 25h plovidbe. Mnogo bliža Izu shoto (伊豆諸島) je lakše dostupna ostrvska teritorija Tokya, naravno, vulkanskog porekla. Do nje se stiže avionom ili  brzim jetfoil brodovima. Najbliže i najveće Izu Oshima ostrvo je zanimljiv živ vulkan i može se posetiti kao dnevni izlet iz grada. Mi smo ovo putovanje proširili na produžen vikend, a na posetu ostrvu smo nadovezali i obilazak Izu peninsule. Ovo poluostrvo, 100km na jug od Tokya, ima blažu klimu i  popularno je za odmor, plaže i nezaobilazne termalne izvore. Najudaljeniji krajevi su dobar izbor za ronjeje i surf, za vikend odlazak na more. Tek sada sam postala svesna da mi zapravo živimo u zemlji koja ima more! To je potpuno nov pogled na zabavu i aktivnosti za toplo vreme. Valjda ću se navići...

lagani zimski dani - u toplini Hakonea

Mnogo sreće mi donosi što je Tokyo okružen brojnim zanimljivim, živopisnim predelima i naseljima. Dnevni izleti, ali i produženi vikendi, sa dovoljno sadržaja i sezonskih osveženja, dosupni su na sat-dva vožnje. Na jug, nakon grada Yokohama, počinje Izu peninsula, rep kopna koji je zašao u more, od stena do peščanih plaža. U korenu tog poluostrva nalazi se Hakone regija, vekovima popularna zbog svojih kvalitetetnih termalnih voda. Na nju se naslanja Fuji-san, aktivan vulkan, koji sa okolnih pet jezera čini jedan od najupečatljivijih japanskih ambijenata za boravak u prirodi, penjanje, kampovanje, odmor ili samo upijanje lepote u svakom godišnjem dobu. A sve to zajedno je veliki Fuji Hakone Izu nacionalni park, lako dostupan iz Tokya, inspirativan u svakoj sezoni sa sadržajima za svačije afinitete.
Mnogo puta smo čuli od lokalnih prijatelja kako za vikend odlaze u Hakone, onsen izletište, sa prirodnim lepotama, planinarenjem i sjajnim pogledom na Fuji-san. Lep zimski vikend, garantuje dobar vidik u odsustvu vlage, a vruća banjska voda zagrevanje i opuštanje nakon celodnevnih niskih temperatura.

Iako je vulkan jedan od pojmova koje vezujemo za Japan, to valja doživeti. Ne samo u smislu aktivnog vulkana koji bljuje pepeo i lavu, pa sve filmski dramatično izgleda. I samo obično, životno, svakodnevno susretanje od oblikovanja predela do vulkanskog baljskog uživanja, dovoljno je uzbudljivo i drugačije od svega na šta smo navikli. Pomenuti Hakone (箱根) region okružio je Hakone planinu, uspavani vulkan koji je erupcijom pre 3000 godina oblikovao teren i stvorio jezero Ashinoko (芦ノ湖). On greje i termalne vode, bogate mineralima i veoma omiljene, pa je Hakone Yumoto banja popularna i rado posećena.  

kekkou Nikko

Ne reci kekkou dok ne vidiš Nikko.

japanska izreka

kekkou označava veličanstvenu, nesvakidašnju lopotu

Naš plan da, pre silaska sa planine, sa platforme blizu hotela posetimo Kegon vodopad omelo je provejavanje snega. Za to već nikako nismo bili spremni. Ali ne žalimo, jer će rashlađivanje mnogo bolje doći u nekim julskim danima, kada atmosfera u Tokyu bude nepodnošljiva. Zato smo se spustili drugim krakom serpentinskog puta do grada, da obiđemo istorijske i religijske znametinosti.

Na žalost, nekoliko najznačajnijih spomenika renoviraju do 2020. godine, tako da ih nećemo ni videti za vreme boravka u Japanu. Ipak, bilo je dovoljno sadržaja da ispunimo dan i da ponesemo vesele i živopisne utiske. Vreme se na nižem terenu popravilo, a povremeno nas je i sunce pozdravljalo. Blaža, gradska klima je sačuvala jesenje boje koje su jedan od najjačih utisaka tog dana.

U 8.veku monah Shodo Shonin doneo je budizam u Nikko. Tada je izgradio najznačajniji hram Rinnoji, koji se nalazi na izdvojenom uzvišenju u gradu. Ovaj park je udomio nekoliko važnih mauzoleja, hramova i svetilišta. To su najupečatljiviji spomenici Kulturne baštine Nikka. Pomenuti monah je prvi istražio svete planinske vrhove i kao mesta hodočašća izgradio tri Futara-san svetilišta, koja slave tri planinska božanstva. Jedno je u gradu, u sklopu parka Kulturne baštine, a druga dva su u podnožju i na vrhu vulkana Nantai-san.

kekkou

Dvodnevni izlet u Nikko Nacionalni park je najnovije raznobojno iskustvo koje nas je potpuno oduševilo i zarazilo dobrom energijom. Vratili smo se sa 400 fotografija i koliko god pokušavala da to nekako uredim i proberem, bezuspešno. Za početak, tematski ću podeliti ovo pisanje na posetu parku i šetnju gradom.

Nikko (日光) je grad na ulazu u Nacionalni park. U njemu se nalazi nekoliko svetilišta i hramova koja su danas deo Svetske kulturne baštine. Planinski deo parka, na većoj nadmorskoj visini, zove se Okunikko (奥日光). Ponudio nam je neke od najlepših pejzaža koje smo videli, vodopade, jezera i planinarske staze. 

Ne reci kekkou dok ne vidiš Nikko.

japanska izreka

kekkou označava veličanstvenu, nesvakidašnju lopotu