kumovska je snaga pregolema / dnevnik druženja

Nakon mnogo dana, prelistavala sam fotografije divnih, prijateljskih trenutaka koje smo u maju podelili sa Milenom i Peđom. Koliko vedrine, slatkog umora, jurcanja i avanture, sve okićeno jednim velikim, ljubavnim Da! 25. maja. I jednim malo manjim Da! 26.maja, kada sam počastvovana da budem njihova kuma. Takvim sećanjima i mislima o istinskim prijateljima bojim ove dane...

Falilo nam je još sedam dana... i to samo da dotaknemo nezaobilazna mesta jedinstvenog Tokya. Koliko god pokušavali da budemo vredni, poranimo i iskoristimo dan, retki su dani kada smo pre podne bili van kuće. Takođe, koliko god obamrli od utisaka i koraka, snage je uvak bilo dovoljno za sate dugih noćnih razgovora, uz sjajno japansko pivo.

alpska ruta

Tateyama Kurobe Alpen Route (立山黒部アルペンルート) je spektakularan prelaz preko planinskog masiva, koji povezuje naselje Omachi u Nagano oblasti, na istoku i grad Toyama, na zapadu, ka Japanskom moru. Zbog ogromne količine snega koja potpuno zatrpa čitav region, prolaz je zatvoren od decembra do aprila. U rano proleće, kada prestanu padavine, proceku se smetovi i do 20 metara visine, očiste putevi i posetioci mogu da uživaju u neverovatnim belim tunelima. Ceo put podrazumeva različite vidove transporta, brojne prokope, a sasvim je zatvoren za automobile i privatna vozila. Strpljivo smo sačekali Milenu i Peđu da nam se pridruže i da njihov obilazak upotpunimo planinama i drugačijim Japanom.

ludo kamenje Tokya

Utisak dana 25. maja je da je ona pristala...

Hakone u divnom društvu

Čim se pomene ideja druženja sa našim malim japanskim prijateljima mojoj sreći nema kraja. Mesto na koje putujemo, vremenska prognoza, organizacija, ništa nije tako važno, kao vreme koje ćemo provesti zajedno. Ovog vikenda smo uživali, u divnom društvu, lepom vremenu i raskošnoj prirodi Hakone regije.

Prošle zime smo prvi put posetili ovaj vulkanski kraj. Ostavio je sjajan utisak na nas. Bile su nam dostupne aktivne vulkanske zone, topli izvori, isparenja, onsen, odličan pogled na Fuji-san, priroda i jezero. Sada su neke regije zatvorene sa posetioce, jer je prisutno mnogo otrovnih gasova. Taj kratak vikend obilazak ostavio je i mnogo neposećenih mesta za drugi put, koji je ubrzo došao. Bilo je zanimljivo tadašnji zimski utisak zameniti, sada potpuno rascvetalim i zelenim, prolećnim.

divni dani sa prijateljima

Od kada smo došli u Tokyo, zanimalo me šta je sa one strane zaliva. Tokijksi zaliv je od Pacifika odvojen peninsulom, Boso-hanto (房総半島). Poluostrvo je smešteno u susednoj prefekturi, Chiba-ken (千葉県),  ali je toliko drugačije od Tokya, manje naseljeno i urbano, kao da je druga država. Već godinu dana imala sam plan da tamo odemo na dnevni izlet i popenjemo se na Nokogiri (鋸山), vrh na kom se nalazi najveći Buda Japana i sa kog se sjajno sagledava čitav zaliv. Uvek smo vreme odvajali za nešto uzbudljivije. Ipak, kada su nam naši prijatelji Uchida predložili zajednički vikend na Boso peninsuli, nismo se premišljali. Društvo koje smo imali u obilasku polostrva, bilo je neprocenjivo. Naši mali japanski drugari obojili su svaki trenutak, toplinu i osmehe koje smo podelili ne mogu se zaboraviti.

prijatelji, običaji i krov

Naši dragi prijatelji priredili su nam jedan od najlepših japanskih doživljaja od kada smo se doselili. Mnogo im hvala!
Vreme sa njihovom porodicom uvek je neprocenjivo. Mili klinci vraćaju osmeh na lice, a ta komunikacija dečijim jezikom, puna zabave i razonode, ne poznaje granice. Roditelju su strpljivi za sva pitanja i radoznale naše analize Japana, i prozor u svakodnevicu lokalnog života. Ovog puta su nas uključili u jedan običaj, kome, kako kažu, ni sami nisu imali prilike da prisustvuju ikada.

mali drugari

Bili su nam prvi gosti. Japanski. Lazarev kolega sa suprugom i klincima. Uchida-san (内田様) nam je inače glavni japanski savetnik za sve teme. Strpljivo nam je odgovarao na sve početne dileme i pitanja tokom preseljenja. Upoznala sam ih prošle godine, kada sam bila u turističkoj poseti Tokyu. Najjači utisak na mene ostavili su klinci. Mlađi dečak, bio je beba, mala, crna, duge oštre kose, miran i pitom. Devojčica Narumi, imala je oko 2 godine, nakon početne stidjivosti koja je kratko trajala, srdačno je odgovorila na naše animacije, pa smo se sjajno zabavljali dečijim jezikom i osmesima. Tom prilikom smo razmenili poklone. Ajvar nije imao neki prolaz, a kada su čuli postupak pripreme zbunjeno su nas pitali -Šta tu uopšte vredno ostane? Dugo mrcvarenje kuvanjem nije karakteristično za japanske obroke. Međutim, domaći voćni džemovi i, naravno, kajmak izazvali su oduševljenje kod svih. Rakija šljivovica, prejaka je za njihove pojmove alkohola. Ali jedna blaža verzija medovače ih je oduševila. U kontejner smo za ovaj susret spakovali ručno pletene vunene čarape i džempere, znajući da Japanci izuzetno cene takve stvari, posebno od čiste vune. Našao se i med sa suvim voćem i raznim zrnevljem. Za dobrodošlicu i nekoliko domaćih likera sa voćem. Naravno sve začinjeno uzbuđenjem i spremnim kompletom papuča za goste, po japanskim običajima.