Milica na putu kroz Kansai

Najveće japansko ostrvo Honshu (本州) usitnjeno je na pet regiona, a oni podeljeni na prefekture. Tokyo se nalazi u Kanto (関東) regionu, i najzastupljeniji je u turističkim posetama. Osim glavnog grada i urbanog turizma, van metropole moguće je pronaći i divna planinska izletišta, malo istorije, onsena. Ka jugu i zapadu naslanja se Chubu (中部地方) region, za moj ukus najlepši deo Japana. Planinski masivi Japanskih Alpa, vulkani, bujna priroda, vrhunsko skijanje, planinarenje. Na drugoj obali, na istoku, smešten je i Fuji san..
U nadovezujućem, južnom, Kansai (関西) regionu, vekovi istorije i religije sačuvani su, pre svega, u Kyotu, ali i svim okolnim prefekturama. To je, nakon Tokya, najposećenija turistička destinacija. Tamo je moguće osetiti onaj živopisan Japan iz filmova i naših romansiranih doživljaja prošlih vekova. Zato smo ga odabrali za nekoliko uzbudljivih dana sa Milicom, u nadi da će upotpuniti sliku ove egzotične zemlje.

prijatelji, običaji i krov

Naši dragi prijatelji priredili su nam jedan od najlepših japanskih doživljaja od kada smo se doselili. Mnogo im hvala!
Vreme sa njihovom porodicom uvek je neprocenjivo. Mili klinci vraćaju osmeh na lice, a ta komunikacija dečijim jezikom, puna zabave i razonode, ne poznaje granice. Roditelju su strpljivi za sva pitanja i radoznale naše analize Japana, i prozor u svakodnevicu lokalnog života. Ovog puta su nas uključili u jedan običaj, kome, kako kažu, ni sami nisu imali prilike da prisustvuju ikada.

neplanirana Takayama

Ma kakva vremenska prognoza... Naše putovanje u Alpe nije imalo šanse da bude po zamisli, tajfun je malo skrenuo, doneo padavine, a svako prdviđanje vremena je bilo besmisleno, svaki plan onemogućen. Drugog dana nas je probudio pljusak. Kiša je pravila potoke vode, a vetar tajfunski duvao, pa su kapi padale horizontalno. Bilo je jasno da se nećemo zabaviti u prirodi. Između opcije da se ceo dan izležavamo i krčkamo u vreloj vodi i skitanja, ipak smo izabrali aktivnosti. Ideja da se sa planine spustimo u ravnicu imala je smisla. Na drugoj, zapadnoj strani Alpa, nalazi se grad Takayama (高山祭), jedan od prilaza masivu. Najpoznatiji je po čuvenim festivalima u proleće i jesen. Manje od sat vremena putovanja dovelo nas je, neplanski, u jedan gradski obilazak. Ili ipak..? Pored zanimljive, odlično očuvane stare četvrti u Takayami smo se, na iznenađenje, ponovo zatekli i u jednoj šumskoj šetnji. Higashiyama ruta (東山遊歩道) obilazi park Shiroyama, brda nekadašnjeg zamka i ruralna predgrađa. A sve na 15 minuta od centra grada.

hrana za sva čula

Pored zadivljujuće prirode i zanimljivog kulturnog nasleđa, u Japanu posetioci uživaju u raznolikoj, svežoj i veoma ukusnoj hrani. Akcentuju se sezonske, kvalitetne namirnice, jednostavna priprema i slikovito serviranje. Najčešće su restorani specijalizovani za jedan tip hrane, ali postoje i oni koji nude različite zalogaj porcije ''od svega po malo''. To je dobra prilika da se probaju različiti, novi ukusi, bez straha da se mnogo pogreši. Probrala sam neke osnovne tipove hrane i restorana koje mi najčešće posećujemo. Izbor je mnogo veći, ali ih ili nismo još posetili, ili ih namerno zaobilazimo.

Sushi (鮨) je univerzalni naziv za jelo od pirinča, začinjeno suši sirćetom i sa različitim dodacima ribe, povrća, jaja. Formiraju se različiti oblici za zalogaj-dva, a uobičajen prateći začin je wasabi. Može da se umoči u soja sos pred jelo, ali ne previše, jer bi to narušilo ukus ribe i uvredilo sushi majstora.

dragocena zrnca

pirinač

kome

 米 

Sasvim je opravdano da je pirinač jedna od prvih asocijacija na Japan. Pirinač je svakodnevno prisutan, osnova je većine obroka, ali i resurs za proizvodnju mnogih pića i začina. Ali ono sto je takođe značajno je suštinska povezanost i duboka ukorenjenost vekovnog gajenja pirinča u filozofiji i organizaciji društva i kulturnom biću današnjeg Japana.

Pirinač se uzgaja 2500 godina na ovom terenu, u odsustvu nama uobičajenih žitarica, kao dominantna biljka. U kratkom periodu naglog osavremenjivanja i napretka Japana od 19. veka, nije mnogo izgubio na svom značaju iako je prestao da bude dominantan proizvod.
Mnoga ponašanja i vrednosti društva koje cenimo kod Japanaca imaju pozadinu u napornom mokrom gajenju pirinča. Sistemi zajedničkog navodnjavanja nizbrdo, povezanost parcela i deljenje zajedničkih resursa ujedinili su porodice da stvaraju zajedno, sarađuju i vrednuju svačije dobro. Interes zajednice, izostanak nesuglasica i očuvenje dobrih odnosa za generacije, oblikuje grupnu svest i danas, kada milioni Japanaca žive na tesnom prostoru uz mnoštvo nepredvidivih nepogoda.