Kyoto zen

Nakon samo nekoliko dana provedenih u Japanu mama je ponavljala da su joj japanski vrtovi i uopšte uredno zelenilo najjači utisak. Od malih privatnih bisera do viševekovnih gradskih oaza, zelenilo je dragoceno, brižljivo negovano i u njemu se istinski uživa.
Za našu dušu provele smo par dana u Kyotu. Planirajući na šta da se posebno osvrnem u tom kratkom boravku, upravo njeno oduševljenje baštama i naša potreba za malo mira, usmerila me na meditativne zen vrtove.

Nakasendo ''autoput''

Nakasendo je pored Tokaido puta, bila druga glavna transportna ruta između Eda i Tokya. Doslovno označava stazu kroz planine i ukupno je duga preko 500km. Zbog restrikcija shogunata, nekadašnji putnici su morali da putuju peške, što je uslovilo razvoj čestih usputnh poštanskh gradova, mesta za odmor i predah, kuća za čaj i ryokana.
Trgovačka ruta je jednim delom trasirana kroz planinski masiv Centralnih Alpa u oblasti Nagano, poznat kao Kiso dolina, Kisoji (木曽路). Poštanski gradovi razvijeni duž doline i danas su očuvani, obnovljeni i rekonstruisani kao autentični muzeji na otvorenom. Nekada važan komercijalni pravac sada je popularna planinska staza, a usputne krčme i dalje žive nudeći odmor i prenoćište šetačima.

72 sezone

Otkrila sam sjajnu aplikaciju. Ne posebno praktičnu, ali veoma zanimljivu za nekoga ko upoznaje Japan ili u njemu živi. Neverovatno koliko suštinskog razumevanja i kreativnog sadržaja dolazi u jednoj besplatnoj aplikaciji. Ona detaljno opisuje 72 sezone tokom godine, zasnovanih na drevnom solarnom kalendaru. Na japanskom postoji i knjiga, ali je aplikacija prevedena na engleski i obiluje sjajnim fotografijama, stihovima i pričama.

Miyajima

Maleno ostrvo Miyajima, nalazi se blizu Hiroshime. Iako se na njemu nalazi jedan od najupečatljivijih prizora Japana, velika, plutajuća tori kapija, teško da bi se neki posetilac samo zbog toga otisnuo iz Tokya. Ipak, ogroman broj turista se svakodnevno iskrca na obale, jer je izlet na ostrvo nezaobilazan uz posetu Hiroshimi.

jezera s jeseni

Prognoza se ostvarila u ta dva dana koja smo posvetili jezerima oko Fuji san. Prvog dana, smenjivale su se nežne, natapajuće kapi sa pravim, jesenjim pljuskom. Sledećeg, blještavo sunce i pročišćeni pejazaži, raznobojni i živi u svim nijansama jeseni i aktivnostima na vodi i u prirodi. Zahvaljujući tome, upoznali smo svu lepotu ovih prirodnih jezera. Ostaje još samo sneg! A nama sa snegom, dokazano, ide...

put za Fuji san

Ove godine smo propustili sezonu penjanja na Fuji san. Ipak, sam pogled na simbol Japana je nezaboravan i privlačan u svako godišnje doba. Vulkan je okružen sa pet jezera, koja su formirana njegovom poslednjom erupcijom. Fujigoko (富士五湖) je divan prirodni ambijent lako dostupan iz Tokya, čak i na dan. Sa jezera se pruža pogled na dominantni Fuji san, a odlična su baza za penjačku turu do vrha. Mi smo se zabavili jedan produženi vikend, upijajući divotu boja jeseni, maglovitih brda, blještavog jezera i moćnog vulkana.

Stidljivi vrh, skriven u oblacima

jesen

Jesen

Aki

秋

U Japanu reč jesen asocira na boje i slavlja.

Proleće nisam doživela, ali prema ovome što jesam, jesen je najlepše godišnje doba u ovoj zemlji, a posebno u Tokyu. Septembar sa sobom nosi još malo dana letnje vlage, ali umerene temperature olakšavaju život u gradu. Do polovine decembra, temperatura postupno pada. Sa retkim kišama i dugim sunčanim periodima ti meseci su stvoreni za putovanja, šetnje, boravak u prirodi ili upoznavanje grada.

kekkou Nikko

Ne reci kekkou dok ne vidiš Nikko.

japanska izreka

kekkou označava veličanstvenu, nesvakidašnju lopotu

Naš plan da, pre silaska sa planine, sa platforme blizu hotela posetimo Kegon vodopad omelo je provejavanje snega. Za to već nikako nismo bili spremni. Ali ne žalimo, jer će rashlađivanje mnogo bolje doći u nekim julskim danima, kada atmosfera u Tokyu bude nepodnošljiva. Zato smo se spustili drugim krakom serpentinskog puta do grada, da obiđemo istorijske i religijske znametinosti.

Na žalost, nekoliko najznačajnijih spomenika renoviraju do 2020. godine, tako da ih nećemo ni videti za vreme boravka u Japanu. Ipak, bilo je dovoljno sadržaja da ispunimo dan i da ponesemo vesele i živopisne utiske. Vreme se na nižem terenu popravilo, a povremeno nas je i sunce pozdravljalo. Blaža, gradska klima je sačuvala jesenje boje koje su jedan od najjačih utisaka tog dana.

U 8.veku monah Shodo Shonin doneo je budizam u Nikko. Tada je izgradio najznačajniji hram Rinnoji, koji se nalazi na izdvojenom uzvišenju u gradu. Ovaj park je udomio nekoliko važnih mauzoleja, hramova i svetilišta. To su najupečatljiviji spomenici Kulturne baštine Nikka. Pomenuti monah je prvi istražio svete planinske vrhove i kao mesta hodočašća izgradio tri Futara-san svetilišta, koja slave tri planinska božanstva. Jedno je u gradu, u sklopu parka Kulturne baštine, a druga dva su u podnožju i na vrhu vulkana Nantai-san.

kekkou

Dvodnevni izlet u Nikko Nacionalni park je najnovije raznobojno iskustvo koje nas je potpuno oduševilo i zarazilo dobrom energijom. Vratili smo se sa 400 fotografija i koliko god pokušavala da to nekako uredim i proberem, bezuspešno. Za početak, tematski ću podeliti ovo pisanje na posetu parku i šetnju gradom.

Nikko (日光) je grad na ulazu u Nacionalni park. U njemu se nalazi nekoliko svetilišta i hramova koja su danas deo Svetske kulturne baštine. Planinski deo parka, na većoj nadmorskoj visini, zove se Okunikko (奥日光). Ponudio nam je neke od najlepših pejzaža koje smo videli, vodopade, jezera i planinarske staze. 

Ne reci kekkou dok ne vidiš Nikko.

japanska izreka

kekkou označava veličanstvenu, nesvakidašnju lopotu

pevac za sreću

U starom Japanu u upotrebi je bio jikkan junishi (十干十二支) sistem kalendara osmišljen u Kini, koji životinjama kineskog zodijaka označava godine i dane. Dani petla u novembru slave se festivalom Tori no Ichi, (酉の市) i prva su slavlja koja najavljuju Novu godinu. Obično postoje dva takva dana u novembru, a za godine u kojima se dogode tri, smatraju se godinama u kojima će se desiti mnogo požara.
Otvoreni market pevca, u doslovnom prevodu, nasleđen je iz daleke prošlosti, a u obliku u kom se danas praktikuje traje još iz Edo perioda. Ljudi posećuju svetilišta da se pomole za dobru sreću i uspeh u poslu. Običaj je da se tim povodom kupe i grabulje od bambusa, kumade (熊手). One se prodaju na mnogobrojnim tezgama u različitim veličinama i dekorisane obiljem ukrasa. Festival traje od ponoći do ponoći, ali je u novije vreme prilagođen velikom broju posetilaca pa okupljanje kreće sa ranim mrakom.
Za prvi festival, 9. novembra, radoznalo smo posetili svetilište Hanazono-jinja na Shinjuku (新宿).

jesenja nedelja - fotorazglednica

Vikend u Tokyu. Jesenji dani ovde mogu biti, kao i u Srbiji, pravi melem, umiveni suncem, sveži, u toplim bojama koje razigravaju gradski pejzaž i već pospano zelenilo. Nije bilo potrebe da se mnogo odaljavamo od kuće u želji da se osunčamo i opustimo u šetnji. Reka je uvek sjajan izbor. Osmeh na iznenađenim licima i oči pune šarenih utisaka na kraju dana jasno su pokazivali da nam je ideja nadmašila očekivanja.
Naš kraj je u prvoj trećini toka reke Meguro. Srednji deo smo već prošetali kad smo tražili stan, drvoredima i ušuškanim stazama nas je motivisao da se ovde doselimo. Krenuli smo uzvodno, verujući da nas ne očekuje nešto atraktivnije, ali dosledni da prodjemo celu dužinu reke.

Prva sreća je došla odmah iza ćoška u vidu pekare (koje nisu česte u Japanu).

Mnogo Japanaca, njihovih ljubamaca, čak i turista imalo je istu zamisao za uživanje u nedeljnom danu. Put uz drvored nas je ubrzo doveo do ogromne betonske konstrukcije, koju smo ispitivački promatrali...Hala? Biblioteka? Zatvor?! Lazar se promuvao do nekog prolaza ka unutrašnjosti valjka i odatle me oduševljeno pozvao.

amerikanizmi - Halloween

U Japanu se uticaj Amerike oseća na svakom koraku. Da ne analiziram političke odnose, ali svakodnevne aktivnosti kroz potrošački konzumizam i popularnu kulturu potpuno su usvojile američki način. Posvećeni Japanci su svaki segment strasno razradili pretvarajući ga u gotovo perverzan sklop mogućnosti i izbora. A dečiji entuzijazam u oduševljavanju i prepuštanju uživanju me iskreno nasmeje.

Halloween

Festivali su osobenost ovdašnje kulture. Smenjuju se tokom godine, a kraj oktobra je rezervisan za proslavu Noći veštica. Svaki povod za slavlje i ludorije Japanci rado prihvataju, pa im i u ovom slučaju nije smetnja što je u osnovi hrišćanski praznik. Verovatno su im to odlični ventili za strogu svakodnevicu. Od polovine septembra teku pripreme, a krajem oktobra smenjuje se nekoliko dešavanja koja donose slavlje, feštu, kostime.