Nakon malo više od dve godine 1.11. 2016. vratili smo se iz Japana. Za stalno.
Sebe umirim istim rečima kojima sam se hrabrila kada sam sletela u Tokyo -Uvek ćeš moći da se vratiš.
U Japanu sam se tako lako i brzo osetila kao kod kuće. Sva iskustva, nikad obični dani, prilagođavanje, uzbudljiva svakodnevica, planovi...toliko radosti, lepote, novina ispunili su i pokrenuli, osnažili moje biće u svim slojevima. Čak i pored teških perioda, dramatičnih dolazaka u Srbiju, slika o Japanu ostaje toliko blistava i nezaboravna, kao vatromet u letnjoj noći Tokya.
Volela sam sebe u Japanu. Sve ono što sam mogla, sve što sam postala. Slobodu i radost otkrivanja, upoznavanja i drugih i sebe i svog tog dalekog, živopisnog japanskog načina.
Uvek se mogu vratiti..
Sada u pokušaju da se naviknem na svoj novi stari život, nešto nedostaje.
Uvek se mogu vratiti kući. Samo, posle boravka u Japanu, to više nije ista osoba koja otišla.
