kad porastem biću...

...David Attenborough

Botanička bašta Koishikawa Shokubutsuen (小石川植物園) bila je jedna od najizraženijih želja drage nam gošće. U 17. veku peti Tokugawa šogun osnovao je vrt za medicinske biljke. Posle Meiji reforme, bašta je priključena tokijskom univerzitetu, koji i danas brine o ovom značajnom parku. U njemu su, u jednoj polovini, sistematično prikazane medicinske biljke, cveće, drveće,  a drugi deo je organizovan kao japanski vrt. Akcenat je na azijskim i japanskim vrstama, sjajna prilika da se upoznaju i razgledaju na jednom mestu. Iako je japanski vrt lep u svako godišnje doba, zimski san nije najbolje vreme za botaniku. Ipak, mir i prijateljske reči sasvim su nas utoplile u ovom prirodnjačkom ambijentu.

praznični pozdravi

Mnogo volim osećaj koji ide uz Stigla vam je pošta! Naravno, ne mislim na račune, reklame ili loše vesti. Iznenađenje, nestrpljivost, intima pisanih reči i ličnog pečata koji nosi svako slovce za mene nikada neće biti prevaziđeni.

Milica u Naganu

Ona kaže da je to oduvek sanjala. Nama je srce puno...

Čim se malo oporavila od puta, kumu smo poveli u Nagano regiju, da upozna makaki majmune iz Jigokudani parka.

život na moru

Ma kako neverovatno zvučalo, živimo na moru.
Svakodnevica u ovakvoj metropoli ne daje ni jedno podsećanje da je tu, na nekoliko kilometara, morska obala tokijskog zaliva. Ponekad, neobično toplo vreme ili vlažan vetar mogu da se objasne blizinom vode, i to je sve.

japanska torta

Ko kaže da u Japanu nema torte!

još jedan kanal

Iako smo navikli na iznenađenja u ovom gradu, uglavnom prijatna, čini mi se da nema dana, da se ne pojavi povod da zastanemo, osmehnemo se, napravimo nekoliko sjajnih fotografija. Ta divna osobina Japanaca da se prema svemu odnose sa posebnom pažnjom, da od najobičnih stvari prave mala umetnička dela i tako uvesele svaki dan i svakodnevicu čine prijatnijom, definitno je nešto što vredi usvojiti. Rituali i sitnice, pažnje i briga, od pojedinaca, prenose se kroz sve nivoe društva i onda svako, u svojoj meri, doprinosi opštem dobru.

priča o lojalnosti

14. decembra 1702. godine. U rano jutro u Edu je vejao sneg. Grupa ronina se tajno okupila da izvrši svoju osvetu. Nakon dve godine uvredljivog života i degradacije, samuraji bez gospodara, konačno su prepoznali trenutak da se oduže svom pokojnom gospodaru. Znali su da je osveta zabranjena, i da će cena biti smrt.