Ko kaže da u Japanu nema torte!
Ovo i nije neka zemlja slatkiša. Pri čemu sam neodlučna da li je to nesrećna ili srećna okolnost...
Japanski kolačići su mali, divni zalogaji, neverovatno oblikovani i ukrašeni. Kod mnogih je osnova pirinčana pasta, tako da su više za gledanje nego za uživanje u ukusima. Prodaju se kao skupoceni darovi za drage ljude, bespekorno upakovani. Prezentacija je veoma bitna. Porcije su skromne, odmerene, a uživanje obično prate i neki mali rituali. Još nisam videla nekoga da pojede tacnu slatkiša.
Za bilo kakave kolače ili torte na koje smo navikli, ovde nedostaje sve. Niti imamo smislenu rernu, niti imamo sastojke na kojima se baziraju naše poslastice. Ali, zato za neprehrambene rukotvorine ništa ne nedostaje i uz malo mašte i puno zabave, dobili smo i novogodišnju tortu.
Ideja je da se njom posluže kolege na poslu. Svako parče je paketić, u kom se nalaze domaće toblerone. Po jednostavnom receptu za domaću čokoladu, lako se pravi čak i u Japanu. Na kraju sam ih isekla u novogodišnjim motivima. Jelkica je čokolada sa cimetom i bademom, zvezdica je bela, sa makadamijom i korom pomorandže, a loptica sa pečenim lešnikom i malo karamele. Svi restlovi su za čas nestali...
Ovo je svakako bila torta koja se najduže pravi, ali je ugođaj zato kompletan. Jedva čekam da čujem utiske!
