stari Tokaido ''autoput''

Zvuči zanimljivo ideja prošetati putem kojim su pre 300 godina stanovnici Japana putovali na relaciji Kyoto-Edo, posebno ako je put u izvornom stanju i prolazi kroz iste pejzaže?

Hakone prolaz

Stari Tokaido (東海道) autoput, put istočnog mora, prolazio je pacifičkom obalom i bio najvažnija ruta Edo vremena. U svom najopasnijem delu, zalazio je u Hakone masiv, na 850 metara visine. Veliki uspon i strma, kamena ruta usporavali su putnike dok, konačno, posle više od 6 sati, uz jezero Ashinoko ne prođu kroz koridor visokih čempresa, do kontrolne stanice Hakone-juku. 
Očuvani deo kamenog uspona danas je nostalgična planinarska staza, a kontrolna stanica živopisan muzej, koji dočarava atmosferu i putovanja u Edo periodu.

istorija grada kroz muzeje

Našim preseljenjem u Tokyo shvatila sam koliko malo znamo o njegovoj istoriji, navikama, nastanku naselja, svakodnevnim aktivnostima. Iako sam oduvek bila zainteresovana za japanske veštine, kulturu, filmove, sve je to samo površno i mestimično. Tako je i prvi doživljaj grada bio potpuno drugačiji od nekog zamišljanja. Umesto visokih solitera, dominiraju nepregledne stambene četvrti, niske zgrade i malene kuće, mnoštvo reka, kanala, mostova. Svaki kraj ima svoje tradicionalne radnje, aktivnosti iz kojih se razvijao komšiluk, koji je na kraju prerastao u opštinu ogromne metropole. Da, Tokyo je površinom sličan površini Crne Gore.

priča o lojalnosti

14. decembra 1702. godine. U rano jutro u Edu je vejao sneg. Grupa ronina se tajno okupila da izvrši svoju osvetu. Nakon dve godine uvredljivog života i degradacije, samuraji bez gospodara, konačno su prepoznali trenutak da se oduže svom pokojnom gospodaru. Znali su da je osveta zabranjena, i da će cena biti smrt.

istorija grada kroz otvoreni muzej

Jedan mali istorijski period grada i predgrađa Tokya prikazan je u muzeju na otvorenom, koji čuva retke preživele primere kako se nekada živelo, ali i kako se Japan menjao i približavao zapadu. Ideja je da posetioci vide i obiđu nekoliko autentičnih kuća i komercijalnih objekata koji datiraju iz Meiji perioda. Od seoskih kuća, do vile bivšeg premijera. Najzanimljiviji deo je što se u svaki objekat može ući. Unutra je autentičan namečtaj, oprema, predmeti za svakodnevnu upotrebu. Naravno, izuvanje je obavezno. Ceo muzej je odvojeni deo velikog gradskog parka. I mini istorijsko naselje smešteno je u adekvatan zeleni kutak, tematski se oko objekata smenjuju zelenilo predgrađa, šuma, uredan vrt vile. U celodnevnoj zanimaciji, šetajući ovim istorijskim parkom, može se mnogo toga naučiti o razvoju Tokya.
Seoske kuće su prilično velike, a neki delovi unutrašnje organizacije veoma liče na naše tradicionalne objekte sa ognjištem i zemljanim delom. Sobe su pokrivene tatami prostirkama, i kao i sve japanske kuće ispunjene samo nužnim nameštajem i opremom. Spoljašnjim izgledom kuće dominira strm krov od slame, koji velikom nastrešnicom pravi senku i hlad u vrelim danima. Brojnim kliznim otvorima lako se povezuju dvorište i dom, kako vizeuleno, tako i klimatski. Izolacija, grejanje, hlađenje nikada nisu bili posebno važni otpornom japanskom narodu.