praznične šetnje - Osaka

Naše praznično upoznavanje Kansai regiona započeli smo posetom Osaki (大阪). Ovaj veliki grad smeštan na moru, zahvaljujući svom dobrom položaju, oduvek je bio istorijski važna tačka centralnog regiona, koji nosi skoro svu istoriju Japana. Čak je na kratko bio i prestonica, važne familije su se nastanjivale u neosvojivom zamku, ali najveći doprinos Osaka je ostvarila kao luka, trgovačka veza sa okolnim komšijama i prekookeanskim zemljama. Zahvaljujući tom izvoru informacija i robe, Osaka je razvila osobenu kulturu, nove pozorišne pravce, čak i dijalekt, životne navike i ležernu svakodnevicu. Kada je Tokyo postao prestonica, stvorio se i zanimljiv rivalitet ova dva grada. Zato za Osaku kažu i da je antiprestonica. Dok se u celom Japanu na pokrenim stepenicama stoji na levoj strani, a desnom penju oni koji žure, u Osaki je obrnuto. Mnoga jela i pića imaju lokalni pečat, a najpoznatiji je okonomiyaki Osaka style, nezaobilazna večera svakog posetioca. Nije teško, i kad se ne poznaje mnogo japanski jezik, prepoznati drugačije narečje i akcente. Od prvog susreta, ipak, najuočljivija je razlika u životnoj opuštenosti u odnosu na Tokyo. Pričljivi, druželjubivi stanovnici, relaksirana atmosfera, mnogo opušteniji higijenski standard u odnosu na većinu japanskih gradova. Kome je Tokyo previše zategnut i krut, u Osaki bi se sigurno mnogo komfornije osećao.

slapovi i viseći mostovi

Kad smo prvi put kupili JR Kanto Pass, pažljivo sam analizirala šta je sve obuhvaćeno tom propusnicom i šta je uopšte Kanto region. Zahvaljujući Tokyu i Yokohami, ova velika ravnica Japana je najgušće naseljena. Potrebno je mnogo vožnje da se izađe iz urbanih pejzaža. Na zapad, dolazi se do tokijskih izletišta, planina Takao i Mitake, a dalje i do visokih vulkana i planina sledeće regije. Na jug smo zalazili u Hakone i banjsko uživanje u blizini grada. Severno, istorija Nikka i lepi pejzaži njegovih brda ostavili su nas sa šarenilom jesenjih boja u očima. U sklopu Nacionalnog parka Nikko, sasvim na severnoj granici Kanto regiona, smešten je zanimljiv kutak NasuShiobara. Njega smo upoznali proteklog vikenda.

praznici, praznici

Kako nas je samo lagao profesor engleskog u filmu Tesna koža kada je srdito govorio da Japanac ima jedan praznik i čak i tada radi... Posle nekoliko vodećih zemalja, Japan je zemlja sa velikim brojem neradnih dana i praznika (15 dana, Srbija 9). Osim značajnih nacionalnih datuma, povod za odmor su i početak proleća, ravnodnevnice i mnogi dani koji slave ljubav prema prirodi, živom svetu i okruženju. Praznici su se razvili iz nekadašnjih važnih festivala, a najčešće su određivani prema solarnom kalendaru.
Na ovu temu me podstakao predstojeći sedmodnevni odmor, nazvan Zlatna sedmica. U pitanju je nekoliko povezanih praznika, koji se objedinjuju u mini raspust.

japanizmi - ulične sličice

Već duže vreme, gde god da se šetkamo po Japanu, pažnju mi privlači šašava stvar - poklopci za šahte. Da li u drugim zemljama nisam to opažala ili nije imalo ni šta da se vidi, ja nekako mislim da je to još jedan pravi japanizam.

Naravno, pogled su mi prvo privukli poklopci u komšiluku. Tokyo je izabrao trešnjin cvet za svoj ukras.

hrana za sva čula

Pored zadivljujuće prirode i zanimljivog kulturnog nasleđa, u Japanu posetioci uživaju u raznolikoj, svežoj i veoma ukusnoj hrani. Akcentuju se sezonske, kvalitetne namirnice, jednostavna priprema i slikovito serviranje. Najčešće su restorani specijalizovani za jedan tip hrane, ali postoje i oni koji nude različite zalogaj porcije ''od svega po malo''. To je dobra prilika da se probaju različiti, novi ukusi, bez straha da se mnogo pogreši. Probrala sam neke osnovne tipove hrane i restorana koje mi najčešće posećujemo. Izbor je mnogo veći, ali ih ili nismo još posetili, ili ih namerno zaobilazimo.

Sushi (鮨) je univerzalni naziv za jelo od pirinča, začinjeno suši sirćetom i sa različitim dodacima ribe, povrća, jaja. Formiraju se različiti oblici za zalogaj-dva, a uobičajen prateći začin je wasabi. Može da se umoči u soja sos pred jelo, ali ne previše, jer bi to narušilo ukus ribe i uvredilo sushi majstora.

japanski zamak - Odawara i Matsumoto

Putujući po Japanu, posebno po centralnoj regiji, u kom god kraju da se zadesimo uživajući u prirodnim lepotama, pronađemo i deo istorije za kompletan ugođaj. Japan ima tužnu sudbinu teških požara i ratnih razaranja, pa iako je nacija duge tradicije i postojanja, malo je očuvanih istorijskih spomenika i građevina. Zato ne propuštamo priliku kad se u komšiluku pojave neka preživela utvrđenja i zamkovi.

Na povratku iz Hakone regije, put nas je vodio preko primorskog grada Odawara. Bez nekih posebnih zanimljivosti naselje je čvor presedanja vozova. Ali kada smo se već zatekli, zastali smo tog popodneva da posetimo zamak, čuven po svojoj neosvojivosti.
Odawara zamak (小田原城) datira iz ranog perioda građenja utvrđenja, početkom 15. veka, kada je njihova namena bila strogo odbrambena. Zato je utvrđenje smešteno na brdu, opasano kanalima i strmim bedemima. Od Kamakura do Edo perioda ovo utvrđenje je obezbeđivalo nesalomivu zaštitu svom klanu, i bilo okosnica mnogih bitaka. Pao je nakon tri meseca opsade i predat prvom shogunu Edo perioda Tokugawa Ieyatsu. Nakon temeljne obnove i proširivanja sledbenici klana su ga koristili do Meiji reforme, na kraju 19. veka. Tada je, kao posledica naredbe da se poruše stari feudalni sibmoli, stradao i ovaj zamak.

hanami na Nakameguru

Kada smo prošle jeseni birali nov dom, Meguro reka i trešnjin drvored od nekoliko kilometara dali su značajnu prednost ovom stanu i Nakameguro (中目黒) komšiluku. U svim godišnjim dobima do sada smo uživali u novim izdanjima, ukrasima i laganom životu pored ovog urbanog kanala. Ipak, nestrpljivo smo čekali dane cvetanja trešnje, za koje smo predpostavljali da će biti blistavi i veseli, sa svim ugođajima i lepotama sakure na kućnom pragu.