we hope to see you again

Iako je naše vreme za povratak isticalo 1. septembra, zbog svih okolnosti uspeli smo da boravak produžimo do kraja godine. To je ostavilo prostora da čitav oktobar provedemo u Tokyu, spakujemo se, pozdravimo sa prijateljima i posetimo neka lepa mesta. Kada je mama pristala da nam se pridruži, moja radost je obojila dane.
Iako me čekalo mnogo vratolomija oko organizacije, planiranja i usklađivanja, bila sam rešena da ništa ne nedostaje. Dane smo koristile za beskrajna lutanja gradom, kupovinu, a večeri sam posvećivala pakovanju. Ritam je bio spartanski, našlo se i dana za izlete van Tokya, a hrabra mama je sve izdržala. Uzbuđenje, radoznalost, nova mesta, mnogo uzburkanih osećanja, ali ništa nije uspevalo da prikrije setu skorog odlaska iz Japana. Jedan od najemotivnijih trenutaka bio je susret i pozdrav sa našim prijateljima Uchida u njihovom novom domu.

Naši mali prijatelji, najsrdačniji pozdrav i najčistije emocije

povratnik

Nakon malo više od dve godine 1.11. 2016. vratili smo se iz Japana. Za stalno.
Sebe umirim istim rečima kojima sam se hrabrila kada sam sletela u Tokyo -Uvek ćeš moći da se vratiš.

U Japanu sam se tako lako i brzo osetila kao kod kuće. Sva iskustva, nikad obični dani, prilagođavanje, uzbudljiva svakodnevica, planovi...toliko radosti, lepote, novina ispunili su i pokrenuli, osnažili moje biće u svim slojevima. Čak i pored teških perioda, dramatičnih dolazaka u Srbiju, slika o Japanu ostaje toliko blistava i nezaboravna, kao vatromet u letnjoj noći Tokya.

Volela sam sebe u Japanu. Sve ono što sam mogla, sve što sam postala. Slobodu i radost otkrivanja, upoznavanja i drugih i sebe i svog tog dalekog, živopisnog japanskog načina.
Uvek se mogu vratiti..

Sada u pokušaju da se naviknem na svoj novi stari život, nešto nedostaje.
Uvek se mogu vratiti kući. Samo, posle boravka u Japanu, to više nije ista osoba koja otišla.

kumovska je snaga pregolema / dnevnik druženja

Nakon mnogo dana, prelistavala sam fotografije divnih, prijateljskih trenutaka koje smo u maju podelili sa Milenom i Peđom. Koliko vedrine, slatkog umora, jurcanja i avanture, sve okićeno jednim velikim, ljubavnim Da! 25. maja. I jednim malo manjim Da! 26.maja, kada sam počastvovana da budem njihova kuma. Takvim sećanjima i mislima o istinskim prijateljima bojim ove dane...

Falilo nam je još sedam dana... i to samo da dotaknemo nezaobilazna mesta jedinstvenog Tokya. Koliko god pokušavali da budemo vredni, poranimo i iskoristimo dan, retki su dani kada smo pre podne bili van kuće. Takođe, koliko god obamrli od utisaka i koraka, snage je uvak bilo dovoljno za sate dugih noćnih razgovora, uz sjajno japansko pivo.

alpska ruta

Tateyama Kurobe Alpen Route (立山黒部アルペンルート) je spektakularan prelaz preko planinskog masiva, koji povezuje naselje Omachi u Nagano oblasti, na istoku i grad Toyama, na zapadu, ka Japanskom moru. Zbog ogromne količine snega koja potpuno zatrpa čitav region, prolaz je zatvoren od decembra do aprila. U rano proleće, kada prestanu padavine, proceku se smetovi i do 20 metara visine, očiste putevi i posetioci mogu da uživaju u neverovatnim belim tunelima. Ceo put podrazumeva različite vidove transporta, brojne prokope, a sasvim je zatvoren za automobile i privatna vozila. Strpljivo smo sačekali Milenu i Peđu da nam se pridruže i da njihov obilazak upotpunimo planinama i drugačijim Japanom.

ludo kamenje Tokya

Utisak dana 25. maja je da je ona pristala...

stari Tokaido ''autoput''

Zvuči zanimljivo ideja prošetati putem kojim su pre 300 godina stanovnici Japana putovali na relaciji Kyoto-Edo, posebno ako je put u izvornom stanju i prolazi kroz iste pejzaže?

Hakone prolaz

Stari Tokaido (東海道) autoput, put istočnog mora, prolazio je pacifičkom obalom i bio najvažnija ruta Edo vremena. U svom najopasnijem delu, zalazio je u Hakone masiv, na 850 metara visine. Veliki uspon i strma, kamena ruta usporavali su putnike dok, konačno, posle više od 6 sati, uz jezero Ashinoko ne prođu kroz koridor visokih čempresa, do kontrolne stanice Hakone-juku. 
Očuvani deo kamenog uspona danas je nostalgična planinarska staza, a kontrolna stanica živopisan muzej, koji dočarava atmosferu i putovanja u Edo periodu.

Hakone u divnom društvu

Čim se pomene ideja druženja sa našim malim japanskim prijateljima mojoj sreći nema kraja. Mesto na koje putujemo, vremenska prognoza, organizacija, ništa nije tako važno, kao vreme koje ćemo provesti zajedno. Ovog vikenda smo uživali, u divnom društvu, lepom vremenu i raskošnoj prirodi Hakone regije.

Prošle zime smo prvi put posetili ovaj vulkanski kraj. Ostavio je sjajan utisak na nas. Bile su nam dostupne aktivne vulkanske zone, topli izvori, isparenja, onsen, odličan pogled na Fuji-san, priroda i jezero. Sada su neke regije zatvorene sa posetioce, jer je prisutno mnogo otrovnih gasova. Taj kratak vikend obilazak ostavio je i mnogo neposećenih mesta za drugi put, koji je ubrzo došao. Bilo je zanimljivo tadašnji zimski utisak zameniti, sada potpuno rascvetalim i zelenim, prolećnim.