Miyajima

Maleno ostrvo Miyajima, nalazi se blizu Hiroshime. Iako se na njemu nalazi jedan od najupečatljivijih prizora Japana, velika, plutajuća tori kapija, teško da bi se neki posetilac samo zbog toga otisnuo iz Tokya. Ipak, ogroman broj turista se svakodnevno iskrca na obale, jer je izlet na ostrvo nezaobilazan uz posetu Hiroshimi.

dečak i devojčica

Na Hiroshimu je bačena atomska bomba zvana Mali dečak.
Danas se u Hiroshimi, na 600m ispod eksplozije bombe, nalazi spomenik devojčici, Sadako Sasaki. Bila je žrtva posledica, do tada, neviđene bombe.

origami - važan je povod

Iako još čestito ni jesen nismo potrošili, u vazduhu je već praznična atmosfera. Rumene boje lišća, lepo se uklapaju sa tonovima Božićne dekoracije. A na noćna osvetljenja bašta i japanskih vrtova samo se nadovezuju lampice po gradu, ukrasi zgrada. Pre nekoliko dana skitali smo Yokohamom. Tamo je, na vreme, postavljen Božićni vašar, po ugledu na austrijske, uz kuvano vino i mirisne grickalice. Kao i uvek, u Japanu je samo važno imati dobar povod za slavlje. Onda svaki dan postaje raznobojan, nasmejan. Ljudi se vesele, okupljaju i druže. Ljudi nam nedostaju...

prijatelji, običaji i krov

Naši dragi prijatelji priredili su nam jedan od najlepših japanskih doživljaja od kada smo se doselili. Mnogo im hvala!
Vreme sa njihovom porodicom uvek je neprocenjivo. Mili klinci vraćaju osmeh na lice, a ta komunikacija dečijim jezikom, puna zabave i razonode, ne poznaje granice. Roditelju su strpljivi za sva pitanja i radoznale naše analize Japana, i prozor u svakodnevicu lokalnog života. Ovog puta su nas uključili u jedan običaj, kome, kako kažu, ni sami nisu imali prilike da prisustvuju ikada.

shinrin - yoku

Već godinama, šetnju šumom, boravak u prirori doživljavam isceljujuće. Čim se veže neki malo duži period da smo okruženi gradskim ambijentom uzvrtim se i tražim bilo koju priliku da šmugnemo. Ponekad sanjam, naše prave kontinentalne šume, zelene i vlažne. Pa korake po šuškavom, opalom, žutom lišću. Ili miris četinara, po toplom danu u mediteranskom zelenilu...Tako sam i komentarisala, da jednog dana, kad mi sve dojadi, sasvim sigurno postajem osobenjak koji sa štapom luta stazama. Onda sam slučajno naišla na japanku frazu koja to opisuje jednom rečju. Fascinantno!

shinrin - yoku

森林浴

kupanje šumom, odlazak u prirodu koji pomaže relaksaciju, zdravlje, lečenje šumom

Ovaj pristup je postao veoma popularan kao dopuna u lečenju i oporavku. Blagotvornost vaduha, mirisa, smola, bilja, šetnje, zvukova i detalja doprinosi smanjenju stresa i balansu hormona, psihičkoj ravnoteži. Postoje 44 akreditovane Shinrin yoku šume u Japanu!

istorija grada kroz otvoreni muzej

Jedan mali istorijski period grada i predgrađa Tokya prikazan je u muzeju na otvorenom, koji čuva retke preživele primere kako se nekada živelo, ali i kako se Japan menjao i približavao zapadu. Ideja je da posetioci vide i obiđu nekoliko autentičnih kuća i komercijalnih objekata koji datiraju iz Meiji perioda. Od seoskih kuća, do vile bivšeg premijera. Najzanimljiviji deo je što se u svaki objekat može ući. Unutra je autentičan namečtaj, oprema, predmeti za svakodnevnu upotrebu. Naravno, izuvanje je obavezno. Ceo muzej je odvojeni deo velikog gradskog parka. I mini istorijsko naselje smešteno je u adekvatan zeleni kutak, tematski se oko objekata smenjuju zelenilo predgrađa, šuma, uredan vrt vile. U celodnevnoj zanimaciji, šetajući ovim istorijskim parkom, može se mnogo toga naučiti o razvoju Tokya.
Seoske kuće su prilično velike, a neki delovi unutrašnje organizacije veoma liče na naše tradicionalne objekte sa ognjištem i zemljanim delom. Sobe su pokrivene tatami prostirkama, i kao i sve japanske kuće ispunjene samo nužnim nameštajem i opremom. Spoljašnjim izgledom kuće dominira strm krov od slame, koji velikom nastrešnicom pravi senku i hlad u vrelim danima. Brojnim kliznim otvorima lako se povezuju dvorište i dom, kako vizeuleno, tako i klimatski. Izolacija, grejanje, hlađenje nikada nisu bili posebno važni otpornom japanskom narodu.

pasji život

Šetamo ulicom ili prodavnicom, mimoilazimo se sa dečijim kolicima. Radoznalo zavirujemo da vidimo milu, kosooku bebu. Veselo nam pozdrav uzvraća čupava njuškica.
Često se napominje da u Japanu ima više pasa nego dece...

Mnogi mladi parovi radije biraju ljubimce nego roditeljstvo. Samci naročito. Zašto? Svako ima svoje razloge. Karijera, novac, prioritet ličnih ugođaja.
Psima se svakako poklanja podjednaka pažnja kao i deci. Osim ubičejin razloga kao što su ljubav prema psima, obogaćivanje života i emocija, zabava, oni su i moda, detalj, način da se pokaže stil. A milioni pasa otvaraju neverovatne poslovne prilike u izrazito konzumetskom društvu.