Nakasendo ''autoput''

Nakasendo je pored Tokaido puta, bila druga glavna transportna ruta između Eda i Tokya. Doslovno označava stazu kroz planine i ukupno je duga preko 500km. Zbog restrikcija shogunata, nekadašnji putnici su morali da putuju peške, što je uslovilo razvoj čestih usputnh poštanskh gradova, mesta za odmor i predah, kuća za čaj i ryokana.
Trgovačka ruta je jednim delom trasirana kroz planinski masiv Centralnih Alpa u oblasti Nagano, poznat kao Kiso dolina, Kisoji (木曽路). Poštanski gradovi razvijeni duž doline i danas su očuvani, obnovljeni i rekonstruisani kao autentični muzeji na otvorenom. Nekada važan komercijalni pravac sada je popularna planinska staza, a usputne krčme i dalje žive nudeći odmor i prenoćište šetačima.

we hope to see you again

Iako je naše vreme za povratak isticalo 1. septembra, zbog svih okolnosti uspeli smo da boravak produžimo do kraja godine. To je ostavilo prostora da čitav oktobar provedemo u Tokyu, spakujemo se, pozdravimo sa prijateljima i posetimo neka lepa mesta. Kada je mama pristala da nam se pridruži, moja radost je obojila dane.
Iako me čekalo mnogo vratolomija oko organizacije, planiranja i usklađivanja, bila sam rešena da ništa ne nedostaje. Dane smo koristile za beskrajna lutanja gradom, kupovinu, a večeri sam posvećivala pakovanju. Ritam je bio spartanski, našlo se i dana za izlete van Tokya, a hrabra mama je sve izdržala. Uzbuđenje, radoznalost, nova mesta, mnogo uzburkanih osećanja, ali ništa nije uspevalo da prikrije setu skorog odlaska iz Japana. Jedan od najemotivnijih trenutaka bio je susret i pozdrav sa našim prijateljima Uchida u njihovom novom domu.

Naši mali prijatelji, najsrdačniji pozdrav i najčistije emocije

povratnik

Nakon malo više od dve godine 1.11. 2016. vratili smo se iz Japana. Za stalno.
Sebe umirim istim rečima kojima sam se hrabrila kada sam sletela u Tokyo -Uvek ćeš moći da se vratiš.

U Japanu sam se tako lako i brzo osetila kao kod kuće. Sva iskustva, nikad obični dani, prilagođavanje, uzbudljiva svakodnevica, planovi...toliko radosti, lepote, novina ispunili su i pokrenuli, osnažili moje biće u svim slojevima. Čak i pored teških perioda, dramatičnih dolazaka u Srbiju, slika o Japanu ostaje toliko blistava i nezaboravna, kao vatromet u letnjoj noći Tokya.

Volela sam sebe u Japanu. Sve ono što sam mogla, sve što sam postala. Slobodu i radost otkrivanja, upoznavanja i drugih i sebe i svog tog dalekog, živopisnog japanskog načina.
Uvek se mogu vratiti..

Sada u pokušaju da se naviknem na svoj novi stari život, nešto nedostaje.
Uvek se mogu vratiti kući. Samo, posle boravka u Japanu, to više nije ista osoba koja otišla.