slapovi i viseći mostovi

Kad smo prvi put kupili JR Kanto Pass, pažljivo sam analizirala šta je sve obuhvaćeno tom propusnicom i šta je uopšte Kanto region. Zahvaljujući Tokyu i Yokohami, ova velika ravnica Japana je najgušće naseljena. Potrebno je mnogo vožnje da se izađe iz urbanih pejzaža. Na zapad, dolazi se do tokijskih izletišta, planina Takao i Mitake, a dalje i do visokih vulkana i planina sledeće regije. Na jug smo zalazili u Hakone i banjsko uživanje u blizini grada. Severno, istorija Nikka i lepi pejzaži njegovih brda ostavili su nas sa šarenilom jesenjih boja u očima. U sklopu Nacionalnog parka Nikko, sasvim na severnoj granici Kanto regiona, smešten je zanimljiv kutak NasuShiobara. Njega smo upoznali proteklog vikenda.

praznici, praznici

Kako nas je samo lagao profesor engleskog u filmu Tesna koža kada je srdito govorio da Japanac ima jedan praznik i čak i tada radi... Posle nekoliko vodećih zemalja, Japan je zemlja sa velikim brojem neradnih dana i praznika (15 dana, Srbija 9). Osim značajnih nacionalnih datuma, povod za odmor su i početak proleća, ravnodnevnice i mnogi dani koji slave ljubav prema prirodi, živom svetu i okruženju. Praznici su se razvili iz nekadašnjih važnih festivala, a najčešće su određivani prema solarnom kalendaru.
Na ovu temu me podstakao predstojeći sedmodnevni odmor, nazvan Zlatna sedmica. U pitanju je nekoliko povezanih praznika, koji se objedinjuju u mini raspust.

japanizmi - ulične sličice

Već duže vreme, gde god da se šetkamo po Japanu, pažnju mi privlači šašava stvar - poklopci za šahte. Da li u drugim zemljama nisam to opažala ili nije imalo ni šta da se vidi, ja nekako mislim da je to još jedan pravi japanizam.

Naravno, pogled su mi prvo privukli poklopci u komšiluku. Tokyo je izabrao trešnjin cvet za svoj ukras.

hrana za sva čula

Pored zadivljujuće prirode i zanimljivog kulturnog nasleđa, u Japanu posetioci uživaju u raznolikoj, svežoj i veoma ukusnoj hrani. Akcentuju se sezonske, kvalitetne namirnice, jednostavna priprema i slikovito serviranje. Najčešće su restorani specijalizovani za jedan tip hrane, ali postoje i oni koji nude različite zalogaj porcije ''od svega po malo''. To je dobra prilika da se probaju različiti, novi ukusi, bez straha da se mnogo pogreši. Probrala sam neke osnovne tipove hrane i restorana koje mi najčešće posećujemo. Izbor je mnogo veći, ali ih ili nismo još posetili, ili ih namerno zaobilazimo.

Sushi (鮨) je univerzalni naziv za jelo od pirinča, začinjeno suši sirćetom i sa različitim dodacima ribe, povrća, jaja. Formiraju se različiti oblici za zalogaj-dva, a uobičajen prateći začin je wasabi. Može da se umoči u soja sos pred jelo, ali ne previše, jer bi to narušilo ukus ribe i uvredilo sushi majstora.

japanski zamak - Odawara i Matsumoto

Putujući po Japanu, posebno po centralnoj regiji, u kom god kraju da se zadesimo uživajući u prirodnim lepotama, pronađemo i deo istorije za kompletan ugođaj. Japan ima tužnu sudbinu teških požara i ratnih razaranja, pa iako je nacija duge tradicije i postojanja, malo je očuvanih istorijskih spomenika i građevina. Zato ne propuštamo priliku kad se u komšiluku pojave neka preživela utvrđenja i zamkovi.

Na povratku iz Hakone regije, put nas je vodio preko primorskog grada Odawara. Bez nekih posebnih zanimljivosti naselje je čvor presedanja vozova. Ali kada smo se već zatekli, zastali smo tog popodneva da posetimo zamak, čuven po svojoj neosvojivosti.
Odawara zamak (小田原城) datira iz ranog perioda građenja utvrđenja, početkom 15. veka, kada je njihova namena bila strogo odbrambena. Zato je utvrđenje smešteno na brdu, opasano kanalima i strmim bedemima. Od Kamakura do Edo perioda ovo utvrđenje je obezbeđivalo nesalomivu zaštitu svom klanu, i bilo okosnica mnogih bitaka. Pao je nakon tri meseca opsade i predat prvom shogunu Edo perioda Tokugawa Ieyatsu. Nakon temeljne obnove i proširivanja sledbenici klana su ga koristili do Meiji reforme, na kraju 19. veka. Tada je, kao posledica naredbe da se poruše stari feudalni sibmoli, stradao i ovaj zamak.

hanami na Nakameguru

Kada smo prošle jeseni birali nov dom, Meguro reka i trešnjin drvored od nekoliko kilometara dali su značajnu prednost ovom stanu i Nakameguro (中目黒) komšiluku. U svim godišnjim dobima do sada smo uživali u novim izdanjima, ukrasima i laganom životu pored ovog urbanog kanala. Ipak, nestrpljivo smo čekali dane cvetanja trešnje, za koje smo predpostavljali da će biti blistavi i veseli, sa svim ugođajima i lepotama sakure na kućnom pragu.

japanski Uskrs

Prvi put u životu zatičem se za vreme Uskrsa van svog domaćeg okruženja, bez porodice i prijatelja sa kojima bih se zabavila. Prvi put sam morala da pogledam u kalendar kada dolazi ovaj praznik, jer nema raznolikih ukrasa i simbola po gradu i prodavnicama, nema saveta u novinama kako ošarati jaja i ukrasiti trpezu, nema kesica sa bojama na kasi prodavnice...

Japan je prilično otvoren u usvajanju zapadnjačkih praznika i povoda za slavlje, konzumizam, parade. Iz nepoznatog razloga sada je izostala ta zainteresovanost. Da li ova hrišćanska priča nije dovoljno zanimljiva ili je ovo vreme ipak rezervisano za sakuru, jedva da sam srela bilo kakva podsećanja i ukrase. Očito da mali broj hrišćana nije dovoljan pokretač festivalskog raspoloženja. Jedan od retkih slatkih pokazatelja da je Uskrs blizu bilo je praznično izdanje Kit Kat čokoladice.

sve nijanse roze

Nema tu šta puno da se napiše... reči nisu moćan alat da prenesu ove trenutke u Japanu. Kratki dani sakure došli su sa lepim vremenom i tako udruženi dekorisali svaki kraj grada, dvorište, park. Kada sam dosadila uzdasima o lepoti koja me okružuje, nastavila sam da ih ponavljam u sebi... Svako drvo raskošnije rascvetano, svaki cvetić nežnije obojen, a tek ona tamo krašnja, a vidi ovde skrivene grančice...tako se sakupi preko hiljadu fotografija, a oči ispune utiscima od kojih me osmeh ne napušta.

privatna sakura

Čim smo ispratili zimu, pripremali smo stan i terasu za boje proleća. U iščekivanju smo posmatrali naše malo bonsai drvce trešnje. Mirovalo je više od mesec dana, a onda su se polako pojavili prvi pupoljci.

japanski zamak - Edo

Kao i širom sveta, u Japanu su se kroz istoriju gradila utvrđenja i raznoliki zamkovi. Najpre isključivo vojne, odbrambene namene smeštani su na strateškim mestima uz luke, puteve, reke i na brdima. Vremenom su dobijali uloge uprave i centra vladanja, pa su služili i kao domovi feudalaca koji su raskošem i veličinom ovih utvrđenja slali poruke protivnicima. Svaki krajolik Japana, naročito u centralnim teritorijama, imao je svoje višespratne kule kao najistaknutije delove utvrđenja. Iako su zamišljeni kao trajne i teško osvojive građevine, pa delom izvedeni od kamena, većina zamaka ipak nije preživela mnoge vekove. Osnovna drvena struktura nije odolela ratovima i požarima, pa se danas u Japanu sreću ostaci i rekonstrukcije adaptirane u muzeje. Ipak, postoje i autentične građevine iz 16. i 17. veka, bez ikakvih oštećenja i predstavljaju izuzetno vredna nacionalna blaga.