Svako ko poželi da uživa u japanskom onsenu trebalo bi da se upozna sa nekoliko jednostavnih pravila ponašanja. Jedno od njih kaže - ne možete uživati u toploj vodi ako imate tetovaže.
Kada sam prvi put pročitala ovo pravilo, mislila sam da nešto loše razumem, da je suština izgubljena u prevodu. Bila sam uverena da se možda odnosi na specifične japanske tetovaže celog tela. Ali ne, ako postoji ovo pravilo, što je slučaj za većinu onsena u Japanu, ono uključuje sve crteže po telu, od malenih simbola, tekstova, do velikih slika.
O tome se puno govori, posebno negoduju stranci, jer se osećaju diskriminisano, uskraćeno za mnoge lokalne užitke. Na istaknute tetovaže se ne gleda blagonaklono ni na bazenima, plažama, niti u teretanama. Na ulici, većina prolaznika, kada primeti tetovažu, jednu prljavu emociju zadržava za sebe, mada se deo negativnosti obično odbacuje na to da su to ipak samo stranci. To naravno uopšte ne donosi izuzetak od pravila ili bilo kakvu poštedu turistima. Inače se veoma retko viđa Japanac sa primetnom tetovažom.
Mnogo ljudi koji su se ovde zatekli poslom ili na školovanju, dobilo je sugestije da se tetovaže moraju sakriti garderobom. Posebno ako se direktno komunicira sa klijentima, studentima, decom. Najdalje je otišao gradonačelnik Osake, koji je pokrenuo istragu o zaposlenima, obavezan upitnik kojim su se radnici izjasnili da li i gde imaju tetovaže. Oni koji imaju tetovaže (manje od 1%) i učestvuju u javnim uslugama, otpušteni su ili im je promenjena pozicija. Njegovo stav nije ličan, odnosi se na poslovan aspekt većine japanskog stanovništva da tetovaže nisu prihvaćene. I da svako o takvom postupku treba dva puta da razmisli...
 |
| tumblr.com |
U japanskom jeziku postoji nekoliko izraza za tetovažu. Irezumi (入れ墨), horimono (彫り物), shisei (刺青) sve se odnose na isto, sa tim da postoji razlika između youbori (洋彫), zapadnjačke i japanske wabori (和彫り) tetovaže.
Wabori inspiraciju pronalazi u budizmu, sa elementima prirode, folklora i mitologije. Intenzivne, živopisne slike pokrivaju skoro celo telo. Jedan od zanimljivih motiva koji se često sreće je lav uz božure. Veruje se da je lav shishi (獅子) najjači, skoro neuništiv. Jedino ga mogu povrediti bube koje žive u njegovom krznu, izjedajući ga do smrti. Ipak, lav spava pored božura (牡丹), jer njegova rosa noću ubija bube. Veruje se da ova scena štiti od zla.
 |
| hocuspocustattoo.com |
Zapadnjačke sličice životinja, leptira, cveća, religiozni ili apstraktni motivi, imena i fraze danas su retke modne tetovaže i definitivno nešto što nikad nije na yakuzama.
 |
| slodive.com |
Razlika u pojmovima se odnosi i na tehniku rada. Wabori se ne izvodi električnom iglom, već posebnim ručnim alatom tebori you no nomi, koji je posebno unapredio i razvio umetnik Horiyoshi III. Majstori japanske tetovaže najčešće svoje znanje prenose na naslednike. Horiyoshi III radi u Yokohami, tu je moguće upoznati i Muzej tetovaže, koji je lično organizovao. Njegov rad je trenutno organizovan samo oko teteovaža koje završava. Potrebne su godine da ovako velike slike oboje i osenče.
 |
| japansubculture.com |
Udruženje Bele hrizanteme (simbola smrti), okuplja ljude koji svoja tela posmrtno posvećuju nauci. Vešti profesor sa Medicinskog fakulteta, pažljivo skida kožu sa pokojnog bankara, člana ovog društva. On je ispod svog odela tajno nosio tetovažu koja je pokrivala skoro celo telo. To je jedini način da se ova neobična umetnost sačuva za budućnost. U fakultetskom muzeju nalaze se desetine ovakvih primera. Govori se i o crnom tržištu za kolekcionare, koji su spremni da odvoje ozbiljne sume za dela slavnih imena wabori majstora.
 |
| troubleandsqueak.com |
Na krajnjem jugu Japana, današnja Okinawa ostrva nekada su bila nezavisno kraljevstvo Ryukyu. Razvijali su osobene navike, kulturu i tek u Edo periodu postali deo Japana. Žene ove grupe tetovirale su svoje ruke kao zaštitu od zlih uticaja, bolesti i duhova. Sasvim na severu, na ostrvu Hokkaido, starosedelački narod Ainu, takođe je imao običaje tetoviranja. Čak i danas, Ainu žene se ritualno boje po licu oko usana i po rukama.
 |
| okinawa.tattoo |
 |
| gizmondo.com |
U ranom Edo periodu, majstori, zanatlije, vatrogasci nosili su tetovaže kao amajlije, zaštite. Poseban procvat umetnosti oslikavanja vezan je za razvoj štampanih drvenih blokova, veoma omiljenih u popularnoj kulturi.
Budistički monasi pokazivali su posvećenost ispisujući sutre po sveom telu. Tako su se duhovno štitili i od zlih sila.
Onda su oznake na telu počele su da se primenjuju kao obeležja osuđenika. Na licima, telima kriminalaca beležena su mesta ili vrsta prekršaja. Onaj ko je pretodno kažnjavan, uglavnom je osuđivan na smrt. Vremenom, osuđenici su se dosetili da velikim slikama pokriju telo i oznake prekršaja, i to je trenutak kada tetovaže dobijaju izrazito negativnu asocijaciju na kriminal.
 |
| buzz16.com |
Zbog veze sa kriminalom, vlada je tetoviranje proglasila nelegalnim. To je, naravno, još više učvrstilo vezu sa podzemljem. Velika, skupa, trajna slika na telu postala je izraz potpune lojalnosti i posvećenosti klanu, po cenu ogromnog bola. Prostitutke tog vremena tetovirale su ime omiljene mušterije, obično romantičnom frazom posvećujući sebe do kraja života.
Meiji reforma jeste otvorila Japan prema zapadu, modernizovala zemlju, ali je tetoviranje ostalo vezano za podzemlje. Umetnicima je bilo dozvoljeno da svoje usluge prodaju stranim mornarima, a kako je zapad u to vreme bio gladan istočnjačke egzotike, japanske tetovaže su brzo postale veoma omiljen, skupocen ukras. Među brojnim istorijskim ličnostima, koje su u Japan došle da oslikaju svoje telo, bili su i princ George V i car Nikolai.
Moderan Japan veoma sporo menja svoj odnos prema oslikavanju tela. Devedesete su u Americi donele ogromnu popularnost tetovaža, a to se naravno prenelo i na Japan. Današnji umetnici govore da yakuze više nisu njihovi glavni klijenti. Biraju diskretniji put. Više je mlade, otvorene publike koja u oslikavanju tela vidi modu, lični izraz. Sve je popularniji i jedan trend nazvan trend radničke klase, koji nostalgično vrednuje nekadašnje zanatlije, majstore, ručnu proizvodnju i rad. Oni su svoje tetovaže videli kao zaštitnika, amajliju, tada nije bilo negativnih asocijacija. Wabori je osobena skrivena lepota. Dok se zapadnjačke tetovaže pokazuju, japanske nisu stvarane sa tom idejom. One su posebne, jer se naslućuju.
Dok sam pisala ovu temu setila sam se jednog sjajnog teksta Sretena Ugričića, Troglava zmija na nedrima, koji je deo eseja napisanog za zbornik “Avgust 1914”. U sasvim drugačijem kontekstu pomenute su tetovaže istorijskih ličnosti, kao scenografija za neke mnogo krupnije događaje...
