Enoshima (江の島) je malo ostrvo, nedaleko od Kamakure, južno od Tokya. Istoimeni grad na obali okružen je lepim, dugim plažama, verovatno najbližim Tokyu. Kad god smo želeli dnevne izlete iz grada, birali smo šume i planine. Tako je, bezrazložno, ovo živopisno mesto ostalo zapostavljeno. Nakon nekoliko prohladnih, kišnih dana, prvi dah proleća donela nam je nedeljna šetnja uz more, uz prijatan, okrepljujuć vetar i zvuk sokolova.
Morska obala Enoshime živa je tokom cele godine. Potrebno je malo više od jednog sata da se stigne iz Tokya, a zabava je na svakom koraku. Ostrvo je sa gradom povezano mostom, jednim za automobile i drugim za pešake i bicikliste. Nedeljno sunce izmamilo je porodice, kućne ljubimce, sportiste, sve je žuborilo od glasova, smeha, sasvim neuobičajeno za Japan. Sa visine su nas pozdravljali brojni sokolovi. Neverovatan prizor, po ko zna koji put, da ovakve ptice naseljavaju urbane krajeve. Sa mosta se sjajno sagledava, na jednom kraju grad i duge plaže, na drugom šumovito ostvo, vijugave staze i hramovi.
Mimo letnjeg rashlađenja, sunčanja, ronjenja ove plaže imaju sjajne vetrove i talase, pa su tokom cele godine popularne za surf. Za Olimpijske igre 2020. kao i na prethodnim 1964. Enoshima će biti arena jedrenja. U letnjim večerima spektakularan vatromet privlači pogled, a zimi i po suvom vremenu sjajan Fuji san, koji je u blizini, na drugoj strani zaliva.
Ostrvo je prilično brdovito, šumovito i podeljeno na pitomu obalu ka kopnu i divlju ka otvorenom moru. U potpunosti je posvećeno boginji Benzaiten za koju se veruje se da je ostrvo podigla iz vode u 6. veku, kao deo borbe sa zmajem koji je pravio probleme stanovništvu. Enoshima jinja (江島神社) je podeljena na nekoliko objekata rasutih po celom ostrvu.
Staze za pešake nastavljaju se na most. Nakon neobične bronzane tori kapije, prilaz glavnom objektu bogomolje okružen je kafanicama i radnjama za suvenire. Zatekli smo se u mnoštvu posetilaca. Iako je ostrvo maleno, organizovano kao park, u njemu je dovoljno sadržaja za relaksirajuće uživanje u ranom proleću. Pored zanimljivih religijskih objekata, tu je i dramatična strana obale, obavijena bukom talasa, vetra i klicanjem, naravno, nezaobilaznih sokolova.
Posebnu pažnju privlači vidikovac na tornju, koji služi i kao svetionik. Okružen je divnim parkom, palmama, biljem i prvim cvetovima trešanja ove godine. U podnožju konstrukcije je prostrana sunčana terasa, baš u skladu sa imenom. Na najvišoj platformi vidikovca, sokolovi su u visini posetilaca. Nekada i ispod pogleda, retka prilika videti šarena krila u letu sa gornje strane! Zanimao ih je keks koji smo jeli, pa smo par puta bili na dohvatu kljuna...
 |
| Vidim li ja to keks! |
 |
| Ugledam i okomim se... |
U jednoj od verzija legende o nastanku ostrva boginja Benzaiten je problematičnog zmaja zarobila u Iwaya pećinama na ostvu. One su dostupne turistima, mada je na mene veći utisak ostavilo stenje i plato koji se iz mora izdigao u Kanto zemljotresu. Brojnim stepenicama spustili smo se do obale o koju su se lomili talasi.
Dok smo pili kafu u parku, ispred nas je započela mala animatorska predstava. Ubrzo se okupilo puno dece, čak i odraslih, posedali su u krug, radoznalo ga posmatrali, aktivno učestvovali. Mi smo imali sjajna mesta, pa onda i odgledali njegov šou, koji nas je istinski zasmejao do suza nekoliko puta. Nikada nisam posebnu pažnju obraćala na ulične zabavljače, u kakvoj sam zabludi bila! Uživala sam gledajući i dečija lica, njihove iskrene grimase iznenađenja, pitanja, iščekivanja, smeha. Na kratko smo bili deo celog tog simpatičnog društva...
Iako nam je plan na početku dana obuhvatao i posetu akvarijumu, nismo odoleli plažama Enoshime. Nedeljno popodne, ljudi u šetnji, izležavanju i druženju, mnogo sportista, sveukupno atmosfera koja se uvlači pod kožu.
Kupili smo ručak, odmarali na obali, izbegavali radoznale sokolove. Kako je lepo živeti u zemlji koja ima more... Iako je prilično sveže, deca su veselo utrčavala u plitku vodu. Odrasli su pili pivo, odmarali, spavali. Talasi su zaokupili brojne surfere, podjednako muškarce i žene, mlade i stare.
Čini mi se da lista mesta koje želim ponovo da vidim, u drugim sezonama i izdanjima, plako izlazi iz okvira dvogodišnjeg boravka u Japanu...
