Naše praznično upoznavanje Kansai regiona započeli smo posetom Osaki (大阪). Ovaj veliki grad smeštan na moru, zahvaljujući svom dobrom položaju, oduvek je bio istorijski važna tačka centralnog regiona, koji nosi skoro svu istoriju Japana. Čak je na kratko bio i prestonica, važne familije su se nastanjivale u neosvojivom zamku, ali najveći doprinos Osaka je ostvarila kao luka, trgovačka veza sa okolnim komšijama i prekookeanskim zemljama. Zahvaljujući tom izvoru informacija i robe, Osaka je razvila osobenu kulturu, nove pozorišne pravce, čak i dijalekt, životne navike i ležernu svakodnevicu. Kada je Tokyo postao prestonica, stvorio se i zanimljiv rivalitet ova dva grada. Zato za Osaku kažu i da je antiprestonica. Dok se u celom Japanu na pokrenim stepenicama stoji na levoj strani, a desnom penju oni koji žure, u Osaki je obrnuto. Mnoga jela i pića imaju lokalni pečat, a najpoznatiji je okonomiyaki Osaka style, nezaobilazna večera svakog posetioca. Nije teško, i kad se ne poznaje mnogo japanski jezik, prepoznati drugačije narečje i akcente. Od prvog susreta, ipak, najuočljivija je razlika u životnoj opuštenosti u odnosu na Tokyo. Pričljivi, druželjubivi stanovnici, relaksirana atmosfera, mnogo opušteniji higijenski standard u odnosu na većinu japanskih gradova. Kome je Tokyo previše zategnut i krut, u Osaki bi se sigurno mnogo komfornije osećao.
Posebnu pažnju posvetila sam i planiranju prevoza za ovaj obilazak. Avion se pokazao kao duplo jeftiniji od shinkansena, pa smo iskoristili taj lokalni let. Ova regija je veoma dobro pokrivena svim opcijama saobraćaja, ali je za uštedu, dobro upoznati razne dnevne karte i propusnice. Kao i za ceo Japan, najveći izbor je dostupan strancima, turistima, koji propusnice moraju da naruče van Japana i preuzmu ih na aerodromu. Ipak, za neke je bilo dovoljno što smo očigledno stranci, pa se nisu bavili podatkom da smo po pasošu rezidenti. Tako smo se, nenadano, dokopali Kansai Thru Pass propusnice, koja nam je u prva tri dana omogućila povoljno putovanje Osakom, do Koya-san planine, Nare, Kyota. Uz nju su na raspolaganju i vaučeri, popusti za mnoge znamenitosti i prodavnice.
Nakon teškog rušenja tokom Drugog svetskog rata Osaka je izgubila većinu starog sjaja i šarma. Posleratna obnova pogurala je industriju, jeftino i skromno stanovanje, koje se i danas uačava dok se s juga sa aerodroma prilazi gradu. Taj tradicionalni deo grada danas nosi pečat istorije, centar je hrane i pića, zabave i kupovine, onoga što se vekovima negovalo u jednom drugačijem Japanu. Severni deo grada odlikuju poslovne zgrade, staklo i soliteri. Između dva kontrasta, na istoku je Osaka zamak, nekadašnji centar razvoja grada, a na zapadu more, luka, atraktivni hoteli, zabavni sadržaji i za nas važan, veliki akvarijum.
Prve korake u Osaki prošetali smo, ne mnogo atraktivnim, južnim delom, gde se nalazi jedna od najstarijih shinto bogomolja. Sumiyoshi Taisha (住吉大社) je formirana u 3 veku, pa spada u najdrevnije religiozne građevine Japana. Najzanimljivije je što u tom periodu nije bilo uticaja budizma, pa su verski objekti jednostavni, svedeni, izvedeni na način koji se danas naziva osnovni japanski stil. Karakteriše ga ravan krov sa zanimljivim ukrštenim gredama, koji je najčešće i jedini ukras. Uvek su opasane ogradom. Jedino značajnije i starije svetilište može se videti na Ise bogomoljama, koje smo planirali na kraju našeg obilaska Kansai regiona.
Bogomolje su okružene parkom i malim jezercetom, tu je upadljivi crveni most na prilazu, visokog luka, ptice, cveće. Samo dva objekta, najveće svetinja u kojima je kami, pripada osnovnom japanskom stilu, svi ostali su građeni naknadno, pa je jasno uočljiv uticaj budizma. U vreme hatsumode, prve godišnje posete svetilištima, ovde se zateknu milioni ljudi, kao retko gde u Japanu.
Deo Osake oko zamka, ostavlja potpuno drugačiji utisak od radničkog juga. Zeleni, široki bulevari, moderne zgrade, čak i obilje restorana i bašta, sasvim su drugačiji od uobičajenih japanskih gradskih ulica.
Pored turista, ovaj kompleks je i mesto okupljanja lokalaca uz uživanje u urednom zelenilu, sport i raznolike sadržaje. Mi smo se zadesili u trenutku srednjoškolskog takmičenja u borilačkoj veštini kendo (剣道). Izvedena je iz mačevanja, samo se upotrebljavaju štapovi bambusa shinai (竹刀) i karakterističan oklop bogu (防具).
U prvoj, usputnoj poseti ovom velikom gradu nije bilo mnogo vremena za lagane šetnje i razgledanje. Važna nam je bila poseta akvarijumu Kaiyukan (海遊館). Jedan od najimpresivnijih u Japanu, a i među najvećim u svetu. Smešten je u Osaka luci u veoma upečatljivom, modernom objektu uz mnoge druge zabavne sadržaje. Veliki centralni rezervor prati svih 8 spratova, oko njega se spiralno spušta rampa za obilazak, duž koje je raspoređeno još dvadesetak manjih akvarijuma. U velikom plavetnilu najveću pažnju privlače ajkule, posebno umiljata kit ajkula.
U akvarijumu postoji i nekoliko malih, šumskih ekosistema. Prikazuju živi svet Japana i Pacifika. Stanovnici su bili veoma pospani...
Relaksirana Osaka, relaksirani i
stanari. Pristupačan i druželjubiv odnos lokalnog stanovništva, od našeg
dolaska u Japan, prvi put smo osetili u ovom gradu. Nedopustivo je
propustiti lokalni specijalitet okonomiyaki Osaka style. Popularno jelo
od nudli i kupusa, dovelo nas je u malu kafanicu, po preporuci. Večera je
bila očekivano dobra, a kuvar i vlasnik kafanice veoma druželjubiv. Neočekivano
dobar razvoj večeri napravili su drugi gosti koji su se radoznalo uključili u
upoznavanje, priče i druženje. Oni su stidljivo vežbali engleski, mi smo
konačno imali nove sagovornike. Uz ukusnu hranu i pivo, ovakav prijateljski
završetak posete ostavio je sasvim nov utisak o Osaki.
