još jedan nov početak

Meiji reforma je donela mnoge promene u Japanu. Zemlja se otvorila i povezala sa zapadom, sve što je nekad činilo feudalnu organizaciju i tradicionalne odnose prestalo je da važi. Tako je kineski kalendar od 1873. godine zamenjen gregorijanskim, pa se i početak Nove godine promenio na 1. januar.

Danas je Nova godina, Shogatsu (正月) jedan od najznačajnijih državnih praznika, uz nekoliko običaja proslavlja se u krugu porodice. Kuće i ulazi se ukrašavaju aranžmanom od borovih grančica i bambusa. Svaka nova godina je nov, svež početak zato je važno da se obaveze i poslovi do tada završe, kuća očisti i raspremi, iznesu stare stvari. Održavaju se i slavlja za ispraćaj stare godine, sa željom da odnese i sve probleme i brige.

Tradicionalno se jede soba (そば) heljdine nudle, koje simbolizuju pročišćenje i dugovečnost.

zimsko osvetljenje

Za svakog posetioca Tokya u danima oko Nove godine zimsko osvetljenje grada je jedna od najblještavijih atrakcija koju ne bi smeo da propusti. Tako je i preporučeno u svakom turističkom vodiču. Ipak, grad nije ukrašavan samo zbog turista. Japanci su kao i svi azijski narodi, ludi za lampicama i svetlom. Postoje neka mesta koja tradicionalno obiluju ovakvim aranžmanima, ali svake godine pojavljuje se i nešto novo, drugačije. Nemoguće je propustiti ove spektakle, jer su uglavnom vezani za prometne i posećene delove grada. Mi smo se potrudili da ih planski obiđemo što više, a opet su nas neki slučajni biseri ostavljali bez daha.
Nakon noćnih poseta osvetljenim baštama, koje sam pomenula u temi Jesen, zimsko osvetljenje smo sretali na uličnim drvoredima, objektima ili kao samostalne aranžmane uz muziku i ukrase.

Nakameguro (中目黒), naš kraj, nestrpljivo smo očekivali zimsku sakuru. Dok smo birali stan, slučajno sam pročitala tekst o tom ukrašavanju reke, pa sam sa radošću pratila radnike koji su postavljali lampice. Video na zvaničnoj prezentaciji događaja ni malo ne preuveličava oduševljenje posetilaca, koji su dolazili iz svih delova grada. To je za nas na kraju značilo neopisivu gužvu, ali i ulične prodavce grickalica, slatkiša i vina. Svaki odlazak do prodavnice ili na stanicu bio je bajkovit.

amerikanizmi - Božić u Japanu

Ogromna popularnost Božića u Japanu nema nikakve veze sa religijom. Mada je jedan mali procenat hrišćana, sveprisutnost ukrasa, Deda Mraza, okićenih jelki i prazničnosg osvetljenja posledica je ogromnog uticaja Amerike, ali i japanske opsesije prazničnim raspoloženjem, povodima za slavlje i druženje, poklonima...

jesen

Jesen

Aki

秋

U Japanu reč jesen asocira na boje i slavlja.

Proleće nisam doživela, ali prema ovome što jesam, jesen je najlepše godišnje doba u ovoj zemlji, a posebno u Tokyu. Septembar sa sobom nosi još malo dana letnje vlage, ali umerene temperature olakšavaju život u gradu. Do polovine decembra, temperatura postupno pada. Sa retkim kišama i dugim sunčanim periodima ti meseci su stvoreni za putovanja, šetnje, boravak u prirodi ili upoznavanje grada.

kekkou Nikko

Ne reci kekkou dok ne vidiš Nikko.

japanska izreka

kekkou označava veličanstvenu, nesvakidašnju lopotu

Naš plan da, pre silaska sa planine, sa platforme blizu hotela posetimo Kegon vodopad omelo je provejavanje snega. Za to već nikako nismo bili spremni. Ali ne žalimo, jer će rashlađivanje mnogo bolje doći u nekim julskim danima, kada atmosfera u Tokyu bude nepodnošljiva. Zato smo se spustili drugim krakom serpentinskog puta do grada, da obiđemo istorijske i religijske znametinosti.

Na žalost, nekoliko najznačajnijih spomenika renoviraju do 2020. godine, tako da ih nećemo ni videti za vreme boravka u Japanu. Ipak, bilo je dovoljno sadržaja da ispunimo dan i da ponesemo vesele i živopisne utiske. Vreme se na nižem terenu popravilo, a povremeno nas je i sunce pozdravljalo. Blaža, gradska klima je sačuvala jesenje boje koje su jedan od najjačih utisaka tog dana.

U 8.veku monah Shodo Shonin doneo je budizam u Nikko. Tada je izgradio najznačajniji hram Rinnoji, koji se nalazi na izdvojenom uzvišenju u gradu. Ovaj park je udomio nekoliko važnih mauzoleja, hramova i svetilišta. To su najupečatljiviji spomenici Kulturne baštine Nikka. Pomenuti monah je prvi istražio svete planinske vrhove i kao mesta hodočašća izgradio tri Futara-san svetilišta, koja slave tri planinska božanstva. Jedno je u gradu, u sklopu parka Kulturne baštine, a druga dva su u podnožju i na vrhu vulkana Nantai-san.

kekkou

Dvodnevni izlet u Nikko Nacionalni park je najnovije raznobojno iskustvo koje nas je potpuno oduševilo i zarazilo dobrom energijom. Vratili smo se sa 400 fotografija i koliko god pokušavala da to nekako uredim i proberem, bezuspešno. Za početak, tematski ću podeliti ovo pisanje na posetu parku i šetnju gradom.

Nikko (日光) je grad na ulazu u Nacionalni park. U njemu se nalazi nekoliko svetilišta i hramova koja su danas deo Svetske kulturne baštine. Planinski deo parka, na većoj nadmorskoj visini, zove se Okunikko (奥日光). Ponudio nam je neke od najlepših pejzaža koje smo videli, vodopade, jezera i planinarske staze. 

Ne reci kekkou dok ne vidiš Nikko.

japanska izreka

kekkou označava veličanstvenu, nesvakidašnju lopotu

rakija do Tokya

Konačno! U petak su nas pozvali da potvrde isporuku sa subotu u 9h. U subotu u 9:20 potpisom sam potvrdila da je sve isporučeno. I šta sad sa svim ovim stvarima...

Agencija za preseljenje Crown je bila firmin izbor. Njihov saradnik Move One u Beogradu nam je objasnio da samo odvojimo stvari koje nosimo, a da će njihovi ljudi obaviti ostalo. Tako smo i uradili. Odvojili smo gomile zimske garderobe, obuće, sportske opreme, deo kuhinjskih sitnica, ali i malo pića i hrane, nadajući se da ćemo u masi provući mimo pravila. A onda su, tačno pre tri meseca, dva radnika ušla u stan sa papirima, folijama i kutijama, sve pažljivo zaštitili, popakovali, označili i odneli. Rečeno nam je da je najviše dva meseca potrebno da kontejner brodom stigne u Tokyo. Stvari se odvoze u Rijeku, ukrcavaju na brod i po nekom terminu plove do Yokohame. Tu se carine i dovoze na našu novu adresu. Sve je bilo tačno i jednostavno, osim kašnjenja u polazu zbog nerazjašnjenih papiroloških tegoba između špeditera.
Nekoliko kutija je otvarano na carini, ali bez problema iako su kontrolisali baš one sa hranom za koje smo strepeli. Primetila sam da su otvarane, jer su duplo lepljene, inače je sve vraćeno kako je i spakovano.