lagani zimski dani - u toplini Hakonea

Mnogo sreće mi donosi što je Tokyo okružen brojnim zanimljivim, živopisnim predelima i naseljima. Dnevni izleti, ali i produženi vikendi, sa dovoljno sadržaja i sezonskih osveženja, dosupni su na sat-dva vožnje. Na jug, nakon grada Yokohama, počinje Izu peninsula, rep kopna koji je zašao u more, od stena do peščanih plaža. U korenu tog poluostrva nalazi se Hakone regija, vekovima popularna zbog svojih kvalitetetnih termalnih voda. Na nju se naslanja Fuji-san, aktivan vulkan, koji sa okolnih pet jezera čini jedan od najupečatljivijih japanskih ambijenata za boravak u prirodi, penjanje, kampovanje, odmor ili samo upijanje lepote u svakom godišnjem dobu. A sve to zajedno je veliki Fuji Hakone Izu nacionalni park, lako dostupan iz Tokya, inspirativan u svakoj sezoni sa sadržajima za svačije afinitete.
Mnogo puta smo čuli od lokalnih prijatelja kako za vikend odlaze u Hakone, onsen izletište, sa prirodnim lepotama, planinarenjem i sjajnim pogledom na Fuji-san. Lep zimski vikend, garantuje dobar vidik u odsustvu vlage, a vruća banjska voda zagrevanje i opuštanje nakon celodnevnih niskih temperatura.

Iako je vulkan jedan od pojmova koje vezujemo za Japan, to valja doživeti. Ne samo u smislu aktivnog vulkana koji bljuje pepeo i lavu, pa sve filmski dramatično izgleda. I samo obično, životno, svakodnevno susretanje od oblikovanja predela do vulkanskog baljskog uživanja, dovoljno je uzbudljivo i drugačije od svega na šta smo navikli. Pomenuti Hakone (箱根) region okružio je Hakone planinu, uspavani vulkan koji je erupcijom pre 3000 godina oblikovao teren i stvorio jezero Ashinoko (芦ノ湖). On greje i termalne vode, bogate mineralima i veoma omiljene, pa je Hakone Yumoto banja popularna i rado posećena.  

dok brzi voz vozi ti stojiš na jednoj nozi i plaziš se klempavoj kozi

U našem slučaju, selidba u Japan podrazumeva život bez automobila. 
Malo sam strepela kako će to izgledati. Ne toliko po Tokyu, jer smo već iskusili efikasnost gradskog prevoza, već zbog naše početne ideje da je boravak ovde u stvari jedno veliko, dugo proputovanje. Navikli smo da turustičke obilaske sasvim personalizujemo, a vrlo retko smo putovali u grupama i nekim organizovanim prevozom da bismo zadržali fleksibilnost zastajkivanja, razgledanja i odabira atrakcija. Ako i nismo putovali našim automobilom, tu je bio neki rent a car, ali takva akrobacija u Japanu podrazumeva vožnju levom stranom i privikavanje jednom veoma gustom, razuđenom i sasvim drugačijem vozačkom ambijentu. 

Tako smo, za početak, potpuno oslonjeni na mrežu javnog prevoza, što u Japanu uglavnom podrazumeva železnicu. Ali, ne bilo kakvu železnicu...

još jedan nov početak

Meiji reforma je donela mnoge promene u Japanu. Zemlja se otvorila i povezala sa zapadom, sve što je nekad činilo feudalnu organizaciju i tradicionalne odnose prestalo je da važi. Tako je kineski kalendar od 1873. godine zamenjen gregorijanskim, pa se i početak Nove godine promenio na 1. januar.

Danas je Nova godina, Shogatsu (正月) jedan od najznačajnijih državnih praznika, uz nekoliko običaja proslavlja se u krugu porodice. Kuće i ulazi se ukrašavaju aranžmanom od borovih grančica i bambusa. Svaka nova godina je nov, svež početak zato je važno da se obaveze i poslovi do tada završe, kuća očisti i raspremi, iznesu stare stvari. Održavaju se i slavlja za ispraćaj stare godine, sa željom da odnese i sve probleme i brige.

Tradicionalno se jede soba (そば) heljdine nudle, koje simbolizuju pročišćenje i dugovečnost.

zimsko osvetljenje

Za svakog posetioca Tokya u danima oko Nove godine zimsko osvetljenje grada je jedna od najblještavijih atrakcija koju ne bi smeo da propusti. Tako je i preporučeno u svakom turističkom vodiču. Ipak, grad nije ukrašavan samo zbog turista. Japanci su kao i svi azijski narodi, ludi za lampicama i svetlom. Postoje neka mesta koja tradicionalno obiluju ovakvim aranžmanima, ali svake godine pojavljuje se i nešto novo, drugačije. Nemoguće je propustiti ove spektakle, jer su uglavnom vezani za prometne i posećene delove grada. Mi smo se potrudili da ih planski obiđemo što više, a opet su nas neki slučajni biseri ostavljali bez daha.
Nakon noćnih poseta osvetljenim baštama, koje sam pomenula u temi Jesen, zimsko osvetljenje smo sretali na uličnim drvoredima, objektima ili kao samostalne aranžmane uz muziku i ukrase.

Nakameguro (中目黒), naš kraj, nestrpljivo smo očekivali zimsku sakuru. Dok smo birali stan, slučajno sam pročitala tekst o tom ukrašavanju reke, pa sam sa radošću pratila radnike koji su postavljali lampice. Video na zvaničnoj prezentaciji događaja ni malo ne preuveličava oduševljenje posetilaca, koji su dolazili iz svih delova grada. To je za nas na kraju značilo neopisivu gužvu, ali i ulične prodavce grickalica, slatkiša i vina. Svaki odlazak do prodavnice ili na stanicu bio je bajkovit.

amerikanizmi - Božić u Japanu

Ogromna popularnost Božića u Japanu nema nikakve veze sa religijom. Mada je jedan mali procenat hrišćana, sveprisutnost ukrasa, Deda Mraza, okićenih jelki i prazničnosg osvetljenja posledica je ogromnog uticaja Amerike, ali i japanske opsesije prazničnim raspoloženjem, povodima za slavlje i druženje, poklonima...

jesen

Jesen

Aki

秋

U Japanu reč jesen asocira na boje i slavlja.

Proleće nisam doživela, ali prema ovome što jesam, jesen je najlepše godišnje doba u ovoj zemlji, a posebno u Tokyu. Septembar sa sobom nosi još malo dana letnje vlage, ali umerene temperature olakšavaju život u gradu. Do polovine decembra, temperatura postupno pada. Sa retkim kišama i dugim sunčanim periodima ti meseci su stvoreni za putovanja, šetnje, boravak u prirodi ili upoznavanje grada.

kekkou Nikko

Ne reci kekkou dok ne vidiš Nikko.

japanska izreka

kekkou označava veličanstvenu, nesvakidašnju lopotu

Naš plan da, pre silaska sa planine, sa platforme blizu hotela posetimo Kegon vodopad omelo je provejavanje snega. Za to već nikako nismo bili spremni. Ali ne žalimo, jer će rashlađivanje mnogo bolje doći u nekim julskim danima, kada atmosfera u Tokyu bude nepodnošljiva. Zato smo se spustili drugim krakom serpentinskog puta do grada, da obiđemo istorijske i religijske znametinosti.

Na žalost, nekoliko najznačajnijih spomenika renoviraju do 2020. godine, tako da ih nećemo ni videti za vreme boravka u Japanu. Ipak, bilo je dovoljno sadržaja da ispunimo dan i da ponesemo vesele i živopisne utiske. Vreme se na nižem terenu popravilo, a povremeno nas je i sunce pozdravljalo. Blaža, gradska klima je sačuvala jesenje boje koje su jedan od najjačih utisaka tog dana.

U 8.veku monah Shodo Shonin doneo je budizam u Nikko. Tada je izgradio najznačajniji hram Rinnoji, koji se nalazi na izdvojenom uzvišenju u gradu. Ovaj park je udomio nekoliko važnih mauzoleja, hramova i svetilišta. To su najupečatljiviji spomenici Kulturne baštine Nikka. Pomenuti monah je prvi istražio svete planinske vrhove i kao mesta hodočašća izgradio tri Futara-san svetilišta, koja slave tri planinska božanstva. Jedno je u gradu, u sklopu parka Kulturne baštine, a druga dva su u podnožju i na vrhu vulkana Nantai-san.