japanski car

Car

Tenno

天皇

Japanski carska porodica je najstarija nasledna monarhija na svetu. Sadašnji car Akihito (明仁) je 125. potomak prvog cara Jinmu-Tenno (神武天皇), koji je opet potomak boginje sunca Amaterasu (天照), vrhovne boginje prema shinto religiji. Iako je prema istoričarima ova priča o poreklu mitska, celokupna kulturna istorija, nacionalno nasleđe i obeležja Japana zasnovana su na njoj. Na njoj je utemeljena i vekovna uverenost japanskog naroda u božansko poreklo i poseban položaj u odnosu na druge nacije. Simbol sunca je i danas sveprisutna slika. Zastava Japana Hinomaru (日の丸) simbolično prikazuje sunce, deca u školama najčešće jutarnje sunce crtaju crvenom bojom. Sam naziv zemlje Nippon ili Nihon označava zemlju izlazećeg sunca. Tako je i nacionalna himna oda caru, u bukvalnom prevodu Neka car večno vlada.

Prema legendi Japan je osnovan 660. godine stare ere. To je trenutak kada je car Jimmu završio svoj pohod sa ostrva Kyushu na ostrvo Honshu, gde je krunisanjem uspostavio carski klan, koji i danas vlada. Za prvih 25 careva ne postoji dovoljno podataka, a prvi istorijski zabeležen je Keitai-Tenno (継体天皇) 26. car koji je vladao pre 1500 godina. 

Cvet hrizanteme je zaštitini znak carske porodice. Hrizantemin pečat kikumon (菊紋), nalazi se i na zastavama članova porodice. Pasoš Japana je crven sa zlatnom konturom ovog cveta. Najviše državno odlikovanje je Orden hrizanteme.

Hrizantemin presto je sinonim za titulu, poglavara države, ali označava i poseban, dekorativni tron, koji se koristi za svečanosti ustoličenja. Poslednji put je takamikura (高御座) korišćena za ceremoniju pristupanja sadašnjeg cara Akihito. Tron se čuva u carskoj palati u Kyotu.

Kroz istoriju, uloga japanskog cara je bila različita, od stvarnog vladara do, najčešće, ograničene ceremonijalne figure. Ipak, stvarni vladari i njihovi klanovi nikada nisu dovodili u pitanje poziciju cara. Od organizovanja prvog shogunata 1192. koji je kao vrhovni vojni poglavar upravljao zemljom, car je predstavljao simbol nacije i jedinstva. U njemu se ogledalo i božansko poreklo, posebnost japanskog naroda. Kao potomak boginje Amaretsu predstavljao je i najviši organ shinto religije, bavio se religiznim ritualima i obredima.
Padom Tokugawa shogunata 1897. Meiji obnova je caru vlatila potpunu političku i vojnu vlast. 

Meiji-Tenno

Meiji-Tenno (明治天皇) je 122. japanski car, vlastitog imena Mutsuhito (睦仁). Jedan je od najpoznatijih u svetu, sa ogromnim uticajem na promene u japanskom društvu, razvoju i odnosima sa drugim zemljama. Za vreme njegovog vladanja Japan se od zatvorene, feudalne, preindustrijske zemlje reformisao u naprednu, svetsku silu. Tada je i Edo preimenovan u Tokyo, istočnu prestonicu. Japan je okupirao i osvojio brojne teritorije istoka, pacifička ostrva i postao je Japanska imerija. 

U vreme Meiji cara pokrenuta je i ideologija poznata pod terminom Shinto država. Cilj je bio isticanje božanskog porekla cara, i upotreba tradicije u političke svrhe. Birokratske procedure, konrole finansija i posebna obuka shinto sveštenika, vremenom su sasvim spojile državu i religiju. Ustanovljen je praznik 11. februara Nacionalni dan osnivanja, kojim se podseća na temelje Japana i prvog cara Jimmu. Kult cara kao poglavara shinto države došao je do posebnog izražaja za vreme drugog svetskog rata, kada je uticao na razvoj fanatizma. Kamikaze (神風), piloti samoubice u svom imenu nose kami bog i kaze vetar.
U ratnim godinama Japan je vodio car Hirohito (裕仁), poznat kao Showa-Tenno (昭和天皇). Najupečatljivije ime japanske moderne istorije i poslednji vladar Japanske imperije. Mnogo je kontraverzi vezano za njegovo vladanje, ali je u Japanu on i dalje simbol prosperiteta i uzdizanja, jer je nakon završetka rata Japan prerastao u drugu rastuća ekonomiju sveta. Od sukoba sa Kinom, Pearl Harbora, inavazija na okolne zemlje, do učešća u Drugom svetskom ratu, car je imao punu podršku naroda i aktivno je podizao moral. Posebno dok su uz njegove odluke sledile i pobede.

Drugu polovinu rata pratile su lažne informacije i izveštaji o superiornosti, dok je situacija bila potpuno sumorna. Iluziju pobede srušila su katastrofalna američka bombardovanja. Car je odbio predaju, jer bi između ostalog to ugrozilo njegovu poziciju u narodu. Predao se nakon atomskih napada. Dok je car bio živ debata o njegovoj odgovornosti za ratne zločine bila je tabu. Izbegao je i suđenja, ali je bio primoran da odbaci ideje o carskom božanskom statusu. Posleratni ustav je sasvim odvojio religiju i državu, a car je ponovo postao samo ceremonijalna figura. 

Car Akihito

Na čelu Japana trenutno je Kinjo-Tenno, peto dete cara Showa. Stupio je na hrizantemin presto 1989. godine. Njegov rođendan 23. decembra je državni praznik, i jedna od retkih prilika kada se car pojavljuje u javnosti da sa terase palate pozdravi okupljene građane. Tada se uz cara pojavljuju svi članovi porodice, carica i njihova deca. Carica Kogo Michiko (皇后美智子), nakon više od hiljadu godina, prva je žena van tradicionalnog kruga prihvatljivih nevesti. Od 7. veka carevi su se ženili ćerkama Fujiwara klana, veoma moćne porodice bliske vlasti. Zvanična poligamija je okončana tek početkom 20. veka. Do tada su carevi, uz caricu imali i brojne konkubine, čime se obezbeđivalo brojno potomstvo. U nasleđivanju prestola, ipak, prednost su imala deca koja su potomci Fujiwara žena. 

Carska porodica živi u palati Kokyo (皇居) u Tokyu, na mestu nekadašnjeg Edo zamka. U ogromnom parku u centralnom delu grada, nalazi se sama palata, muzej, arhiva i drugi brojni objekti. Originalna palata porušena je tokom vazdušnih napada na Tokyo. Posetiocima nije dozvoljen ulaz u unutrašnje dvorište, osim za carev rođendan i novogodišnje obraćanje. Moguće je obići Istočne bašte i prepoznatljivi kameni most, Nijubashi na prilaznom trgu palate. Kompleks je okružen brojnim kanalima i urednim zelenilom. 

Do pada Tokugawa shoguna, carska porodica je živela u Kyotu. I danas je očuvan ceo kompleks Kyoto-Gosho (京都御所) šumovitog parka, bašte i brojnih objekata u unutrašnjem dvorištu. U Nari je značajna Heijo palata u kojoj je živela carska porodica tokom Nara perioda, 8. vek. Iako je većina objekata izgubljena, očuvani kompleks i građevine su neprocenjiva svetska baština. 

Zidovi dvorišta palate u Kyotu

Caraska porodica raspolagala je brojnim vilama po svim krajevima Japana. Osim najpoznatijih u Kyotu, jednom smo posetili Tamozawa Goyotei (田母沢御用邸) vilu u Nikku. Ona je mešavina tradicionalnih Edo građevina i modernih primesa Meiji ere.

Meiji reforma je u svom okretanju ka shinto religiji izgradila brojne verske objekte. Jedan od najvažnijih gradskih je Meiji Jungu (明治神宮), najznačajnija bogomolja Tokya. Posvećena je obožavanom caru Meiji i njegovoj carici Shoken. Okružena je velikim parkom, divnom japanskom baštom i predstavlja jednu od najvažnijih atrakcija grada.

Detalj hrizanteme za lanterni 

Yasukuni Jinja (靖国神社) je još jedan shinto objekat tesno vezan za careve, ali i izvor brojnih kontraverzi. Izgrađen je kao mesto poštovanja svih onih koji su dali život za izgradnju temelja zemlje i stradali u ratovima Japana. Preko 2,5 miliona muškaraca, žena i dece duhom su prisutni u ovoj bogomolji. Tu su pored Japanaca i drugi narodi, Tajvanci, Koreanci... Nezadovoljstvo se javilo 70ih godina kada su u njoj sahranjeni i ratni zločinci. Nakon tog događaja car Hirohito do smrti je bojkotovao bogomolju. Isto praktikuje i njegov sin, car Akihito. Svetilište su posetili brojni ministri i članovi vlade, što je dovelo u pitanje poštovanje principa odvojenosti države i religije. 

Carski par se zvanično vozi u Toyota Century Royal, automobilu koji je po narudžbini napravljen za njih. Vredi preko pola miliona dolara. Uz očekivane bezbednosne mere, tapaciran je vunenim materijalima, sa detaljima od granita i pirinčanog papira. Kada se prevoze železnicom, na raspolaganju im je poseban voz Omeshi Ressa (お召し列車), ali se obično koristi samo kada se putuje sa važnim gostima i stranim zvaničnicima.