U našem slučaju, selidba u Japan podrazumeva život bez automobila.
Malo sam strepela kako će to izgledati. Ne toliko po Tokyu, jer smo već iskusili efikasnost gradskog prevoza, već zbog naše početne ideje da je boravak ovde u stvari jedno veliko, dugo proputovanje. Navikli smo da turustičke obilaske sasvim personalizujemo, a vrlo retko smo putovali u grupama i nekim organizovanim prevozom da bismo zadržali fleksibilnost zastajkivanja, razgledanja i odabira atrakcija. Ako i nismo putovali našim automobilom, tu je bio neki rent a car, ali takva akrobacija u Japanu podrazumeva vožnju levom stranom i privikavanje jednom veoma gustom, razuđenom i sasvim drugačijem vozačkom ambijentu.
Malo sam strepela kako će to izgledati. Ne toliko po Tokyu, jer smo već iskusili efikasnost gradskog prevoza, već zbog naše početne ideje da je boravak ovde u stvari jedno veliko, dugo proputovanje. Navikli smo da turustičke obilaske sasvim personalizujemo, a vrlo retko smo putovali u grupama i nekim organizovanim prevozom da bismo zadržali fleksibilnost zastajkivanja, razgledanja i odabira atrakcija. Ako i nismo putovali našim automobilom, tu je bio neki rent a car, ali takva akrobacija u Japanu podrazumeva vožnju levom stranom i privikavanje jednom veoma gustom, razuđenom i sasvim drugačijem vozačkom ambijentu.
Tako smo, za početak, potpuno oslonjeni na mrežu javnog prevoza, što u Japanu uglavnom podrazumeva železnicu. Ali, ne bilo kakvu železnicu...
Prevoz po gradu sam već pominjala.
Nakon malog početnog upoznavanja, privikavanja na broj linija i način funkcionisanja, lagano je saživeti se sa efikasnim i sjajno rešenim metroom i vozovima. Grad je odlično pokriven, polasci su na nekoliko minuta, a transferi među linijama su jasno označeni i najčešće se odvijaju pod zemljom. Jedina situacija čežnje za ličnim prevozom je kada nosimo kofere na aerodrom ili neke velike stvari iz kupovine. Međutim i za to postoje posebne aerodromske linije i vrlo smislene kurirske službe, samo se mi nismo potpuno navikli na nove okolnosti. Taksi ne pominjem, jer ga i ne uzimamo u razmatranje, bolno je skup...
Nakon malog početnog upoznavanja, privikavanja na broj linija i način funkcionisanja, lagano je saživeti se sa efikasnim i sjajno rešenim metroom i vozovima. Grad je odlično pokriven, polasci su na nekoliko minuta, a transferi među linijama su jasno označeni i najčešće se odvijaju pod zemljom. Jedina situacija čežnje za ličnim prevozom je kada nosimo kofere na aerodrom ili neke velike stvari iz kupovine. Međutim i za to postoje posebne aerodromske linije i vrlo smislene kurirske službe, samo se mi nismo potpuno navikli na nove okolnosti. Taksi ne pominjem, jer ga i ne uzimamo u razmatranje, bolno je skup...
Lokalna gradska efikasnost, skalirana je na veze među gradovima, ostrvima, uvodeći i autobuse, trajekte, avione da bi se dobio superioran sistem, koji uliva povrenje, štedi vreme i olakšava život. Dominantna grana je železnica, po kojoj je Japan i čuven. Tačni, čisti, sveprisutni, bilo da su lokalni ili ekspres, noćni ili shinkansen, vozovi su deo svake tokijske razglednice i vangradskog pejzaža.
Dve trećine železničkog saobraćaja je u vlasničtvu JR grupe. Japan Railways je naslednik prvog i jedinog nacionalnog železničkog preduzeća JNR, koje se privatizacijom 1987. godine podelilo na nekoliko regionalnih kompanija povezanih u JR grupu. Ostali saobraćaj je podeljen na mnogo privatnih preduzeća koja imaju od jedne linije do ozbiljne mreže železnice.
JR East je najrazuđenija i najveća mreža ove grupe, i sa njom se posetioci sreću na prvom koraku u Japanu. Pored površinske dominacije, istočni Japan je pokrio neke od zanimljivijih lokacija, za početak Tokyo i obližnja izletišta, Nikko, Japanske Alpe, skijališta i teren na severu do Hokkaida. Kružna gradska Yamanote linija takođe je JR East, tu je još nekoliko pravaca koji se granaju od Tokya ka drugim gradovima, zatim NEX, Narita Express, linija od aerodroma, i tako redom do čuvenog shinkansen, brzog voza.
Kada se putuje po gradu ili prigradskim delovima, obično se na početku, samo ulazi u prvi voz koji dođe, a plaćanje je Suica ili sličnim prepaid karticama, koje sam opisivala u temi transporta u Tokyu. Međutim, ponekad je ova ležernost nezgodna, jer nekoliko vrsta vozova prolazi na istoj liniji, ali sa razlikom u stajalištima.
Pored lokalnog voza, futsu densha ili kakueki teisha (普通), koji staje na svakoj stanici, javljaju se i rapid, kaisoku (快速), express, kyuko (急行), limited express, tokkyu (特急), a svaki brži staje na sve manjem broju stanica. Konačno tu je i shinkansen (新幹線) kao super express, koji saobraća odvojenim kolosecima i povezuje samo glavne gradove i regije. Brža vožnja podrazumeva i dodatke na osnovnu cenu karte, a cena brzog voza obično je mnogo veća od nekog niskobudžetnog leta na istoj relaciji.
Kada se putuje dalje, turistički ili poslovno, potrebno je malo planiranja, analize opcija vozova, vremena putovanja i cene. Pored vrste voza, klasa sedišta je sledeći finansijski parametar, a karta se može kupiti sa ili bez rezervacije sedišta, što takođe utiče na cenu. Na stanicama postoje mašine koje na kojima se unose potrebni detalji i kupuje karta. Na većim stanicama se nalaze i šalteri i turistička predstavništva velikih kompanija preko kojih se kupuju karte i propusnice za prevoz. Na karti su upisani peron i vreme, a zavisno od voza tu su i podaci o vagonu, sedištu.. Kao i Suica, ove karte se ubacuju u kapije koje propuštaju putnike. Mi još uvek nismo kupovali karte na ovaj način.
Pored pojedinačne karte i prepaid kartice, postoje i propusnice za prevoz. One su jedna od najboljih turističkih olakšica kada je transport u pitanju. Uglavnom su namenjene strancima i imaju određeni period validnosti. Kupovinom propusnice dobija se neograničena upotreba prevoza za izabranu regiju, što preskače pojedinačne karte za svako putovanje. Propusnica se samo pokaže službenom licu umesto prolaska kroz kapije. Skupo, i ponekad nedostupno, proputovanje Japanom, za strance, učinjeno je pristupačnijim i olakšanim u smislu odsustva komunikacije sa raznim službenicima, kondukterima i sistemima na japanskom. Od informacija do kupovine, sve jednostavno funkcioniše online.
Za teritoriju Japana je JR Pass najisplativija za duga putovanja sa kraja na kraj zemlje. Mora se rezervisati van teritorije Japana, traje 7, 14, 21 dan. Nama nije od koristi, ali je sjajna za turiste koji bi obilazili Japan 2-3 sedmice. Osim većine železničkih pravaca, njom su obuhvaćeni i JR autobusi, a nudi i popuste za atrakcije, hotele. Ozbiljna pogodnost i vredi je temeljno izučiti...
Za istočnu regiju Japana, JR East Pass obuhvata putovanja iz Tokya ka jugu do Izu paninsule, ka Naganu i skijalištima, pa sve do severa ka Hokkaidu. Zanimljivo kod ove propusnice je da važi bilo kojih 5 dana u 14 dana. Za nekoga ko je stacioniran u Tokyu i povremeno napravi nekoliko izleta, sjajna ušteda uz lakoću upotrebe.
Od JR propusnica, mi smo za sada koristili jedino JR Kanto Pass. Kanto je podregion istočnog Japana, pokriva mnoge zanimljive izlete i prirodne lepote, Fuji san, Nikko, Izu peninsulu... Osim JR linija, ova propusnica uključuje i nekoliko drugih kompanija, a važi tri vezana dana. Smisleno je kupiti je za produžene vikende ili shinkansen vožnje oko Tokya, pa je primenjiva i za posete Tokyu na desetak dana. Obuhvata i neke aerodromske linije. Mi smo je koristili u opciji dodatne karte za skijalište Yuzawa, koje može biti i dnevni izlet. Propusnica se isplati i za samo to jedno putovanje...
.jpg)
I privatne kompanije imaju svoje pakete. Većina atrakcija je na neki način pokrivena jednom od kombinacija prevoznika. Za Nikko, koristili smo Tobu All Nikko Pass. Važi 4 dana, ali postoji i nekoliko drugačijih opcija. Ova propusnica uključuje povratnu kartu Tokyo-Nikko, sav prevoz u toj regiji, popuste na muzeje, atrakcije, Tobu hotel. Sjajna! Kompanija Odakyu, nudi Hakone Freepass kojom su, pored prevoza do fine, banjske regije Hakone, pokriveni lokalni autobusi, vozovi, čak i gondole za vrhove vulkana i krstarenje jezerom.
Većina velikih gradova ima svoje dnevne ili višednevne karte za prevoz. U Tokyu su precenjene i nude neku posebnu uštedu. Za sad nisam koristila za Kyoto, ali mi se čini da je mnogo povoljnija i smislenija.
Brzi voz, shinkansen (新幹線) je jedan od zaštitinih znakova Japana, verovatno i atrakcija koju bi svaki posetilac poželeo bar jednom da doživi. To je, na nesreću, jedna od skupljih zanimljivosti ove zemlje. Posebno dobra strana JR propusnica je što uglavnom uključuju određene regionalne shinkansen linije, koja inače putnik teško da bi uzeo u razmatranje kao opciju prevoza. Tako se dobija i ušteda novca, efikasno putovanje i jedinstven doživljaj brzog i nečujnog voza. Brzina trenutne serije je limitirana na 320km/h, ali je u planu da 2020. godine bude 360km/h.
Pored lokalnog voza, futsu densha ili kakueki teisha (普通), koji staje na svakoj stanici, javljaju se i rapid, kaisoku (快速), express, kyuko (急行), limited express, tokkyu (特急), a svaki brži staje na sve manjem broju stanica. Konačno tu je i shinkansen (新幹線) kao super express, koji saobraća odvojenim kolosecima i povezuje samo glavne gradove i regije. Brža vožnja podrazumeva i dodatke na osnovnu cenu karte, a cena brzog voza obično je mnogo veća od nekog niskobudžetnog leta na istoj relaciji.
Kada se putuje dalje, turistički ili poslovno, potrebno je malo planiranja, analize opcija vozova, vremena putovanja i cene. Pored vrste voza, klasa sedišta je sledeći finansijski parametar, a karta se može kupiti sa ili bez rezervacije sedišta, što takođe utiče na cenu. Na stanicama postoje mašine koje na kojima se unose potrebni detalji i kupuje karta. Na većim stanicama se nalaze i šalteri i turistička predstavništva velikih kompanija preko kojih se kupuju karte i propusnice za prevoz. Na karti su upisani peron i vreme, a zavisno od voza tu su i podaci o vagonu, sedištu.. Kao i Suica, ove karte se ubacuju u kapije koje propuštaju putnike. Mi još uvek nismo kupovali karte na ovaj način.
Pored pojedinačne karte i prepaid kartice, postoje i propusnice za prevoz. One su jedna od najboljih turističkih olakšica kada je transport u pitanju. Uglavnom su namenjene strancima i imaju određeni period validnosti. Kupovinom propusnice dobija se neograničena upotreba prevoza za izabranu regiju, što preskače pojedinačne karte za svako putovanje. Propusnica se samo pokaže službenom licu umesto prolaska kroz kapije. Skupo, i ponekad nedostupno, proputovanje Japanom, za strance, učinjeno je pristupačnijim i olakšanim u smislu odsustva komunikacije sa raznim službenicima, kondukterima i sistemima na japanskom. Od informacija do kupovine, sve jednostavno funkcioniše online.
Za teritoriju Japana je JR Pass najisplativija za duga putovanja sa kraja na kraj zemlje. Mora se rezervisati van teritorije Japana, traje 7, 14, 21 dan. Nama nije od koristi, ali je sjajna za turiste koji bi obilazili Japan 2-3 sedmice. Osim većine železničkih pravaca, njom su obuhvaćeni i JR autobusi, a nudi i popuste za atrakcije, hotele. Ozbiljna pogodnost i vredi je temeljno izučiti...
Za istočnu regiju Japana, JR East Pass obuhvata putovanja iz Tokya ka jugu do Izu paninsule, ka Naganu i skijalištima, pa sve do severa ka Hokkaidu. Zanimljivo kod ove propusnice je da važi bilo kojih 5 dana u 14 dana. Za nekoga ko je stacioniran u Tokyu i povremeno napravi nekoliko izleta, sjajna ušteda uz lakoću upotrebe.
Od JR propusnica, mi smo za sada koristili jedino JR Kanto Pass. Kanto je podregion istočnog Japana, pokriva mnoge zanimljive izlete i prirodne lepote, Fuji san, Nikko, Izu peninsulu... Osim JR linija, ova propusnica uključuje i nekoliko drugih kompanija, a važi tri vezana dana. Smisleno je kupiti je za produžene vikende ili shinkansen vožnje oko Tokya, pa je primenjiva i za posete Tokyu na desetak dana. Obuhvata i neke aerodromske linije. Mi smo je koristili u opciji dodatne karte za skijalište Yuzawa, koje može biti i dnevni izlet. Propusnica se isplati i za samo to jedno putovanje...
I privatne kompanije imaju svoje pakete. Većina atrakcija je na neki način pokrivena jednom od kombinacija prevoznika. Za Nikko, koristili smo Tobu All Nikko Pass. Važi 4 dana, ali postoji i nekoliko drugačijih opcija. Ova propusnica uključuje povratnu kartu Tokyo-Nikko, sav prevoz u toj regiji, popuste na muzeje, atrakcije, Tobu hotel. Sjajna! Kompanija Odakyu, nudi Hakone Freepass kojom su, pored prevoza do fine, banjske regije Hakone, pokriveni lokalni autobusi, vozovi, čak i gondole za vrhove vulkana i krstarenje jezerom.
Većina velikih gradova ima svoje dnevne ili višednevne karte za prevoz. U Tokyu su precenjene i nude neku posebnu uštedu. Za sad nisam koristila za Kyoto, ali mi se čini da je mnogo povoljnija i smislenija.
Brzi voz, shinkansen (新幹線) je jedan od zaštitinih znakova Japana, verovatno i atrakcija koju bi svaki posetilac poželeo bar jednom da doživi. To je, na nesreću, jedna od skupljih zanimljivosti ove zemlje. Posebno dobra strana JR propusnica je što uglavnom uključuju određene regionalne shinkansen linije, koja inače putnik teško da bi uzeo u razmatranje kao opciju prevoza. Tako se dobija i ušteda novca, efikasno putovanje i jedinstven doživljaj brzog i nečujnog voza. Brzina trenutne serije je limitirana na 320km/h, ali je u planu da 2020. godine bude 360km/h.
Brze vozove ima samo JR grupa. Oni koriste zasebne koloseke, a na stanicama su jesno naznačeni i izdvojeni peroni za shinkansen. Cenu karte grade udaljenost, naknada za brzi voz, rezervacija sedišta i vrsta sedišta. Kao i avion, ovaj voz ima svoju green, odnosno prvu klasu sedišta. I obična sedišta su neverovatno prostarana, udobna, uz dovoljno mesta za prtljag, policom za jelo...
U Japanu, voz je osim simbola i nacionalni ponos. Iako se svakodnevno koristi, impresionira Japance kao i strance, omiljena je igračka, motiv na garderobi, a posebno skup hobi maketa i modela vozova, ovde je doveden do opsesije. Kao i mnoge druge savremene tvorevine, voz je u Japan došao sa pola veka zakašnjenja, a danas ova zemlja postavlja drugima ciljeve.
Istorija razvoja železnice, od prve japanske stanice do današnje složene mreže prikazana je u Muzeju Železnice, Tetsudo Hakubutsukan (鉄道博物館). Od parnih lokomotiva, carskih vagona, do rađanja ideje brzog voza, sa velikim prostorom izdvojenim za edukaciju i pokazne primere od primenjenih mehanizama do praktične kupovine karata.
Zanimljivi su simulatori upravljanja parnom lokomotivom, savremenim vozom, shinkansenom. Deca uživaju u vožnji parkom mini vozova, stanica i koloseka. Krovna bašta muzeja ima sjajan pogled na realno čvorište lokalnih vozova i stanicu brzog voza. Odlična zabava za kišne dane uz mnogo korisnih i edukativnih detalja.
U Japanu, voz je osim simbola i nacionalni ponos. Iako se svakodnevno koristi, impresionira Japance kao i strance, omiljena je igračka, motiv na garderobi, a posebno skup hobi maketa i modela vozova, ovde je doveden do opsesije. Kao i mnoge druge savremene tvorevine, voz je u Japan došao sa pola veka zakašnjenja, a danas ova zemlja postavlja drugima ciljeve.
Istorija razvoja železnice, od prve japanske stanice do današnje složene mreže prikazana je u Muzeju Železnice, Tetsudo Hakubutsukan (鉄道博物館). Od parnih lokomotiva, carskih vagona, do rađanja ideje brzog voza, sa velikim prostorom izdvojenim za edukaciju i pokazne primere od primenjenih mehanizama do praktične kupovine karata.
Zanimljivi su simulatori upravljanja parnom lokomotivom, savremenim vozom, shinkansenom. Deca uživaju u vožnji parkom mini vozova, stanica i koloseka. Krovna bašta muzeja ima sjajan pogled na realno čvorište lokalnih vozova i stanicu brzog voza. Odlična zabava za kišne dane uz mnogo korisnih i edukativnih detalja.
