Pre mesec dana smo poleteli u našu dvogodišnju avanturu. Čini se da je dobar trenutak da se setimo detalja...
Leteli smo preko Municha. U prvom pokušaju bezuspešno, avion je vraćen nazad nakon par sati leta. Dobili smo prenoćište, prevoz i sutradan u isto vreme drugim avionom preleteli Aziju. Na Haneda aerodromu smo prošli drugačiju proceduru kao doseljenici, dobili potrebne papiriće i rezidencijalnu (ličnu) kartu, pokupili našu gomilu prtljaga i krenuli u Tokyo.
Za prvih mesec dana imali smo dogovoren privremen smeštaj, servisiran apartman u Bureau Shinagawa. Od njih smo dobili temeljan pregled šta nas očekuje na aerodromu, kome da se prijavimo, opcije za prevoz, sa cenama i tačnim polascima, adresom na koju dolazimo i svim detaljima. Shinagawa (品川) je smeštena južno od Carske palate, na obali Tokijskog zaliva. Delom se nalazi na veštačkim ostrvima i udomila je upravne zgrade mnogih kompanija. Stanica je važna jer njom saobraća Shinkansen.
Nakon smeštanja, pred nama su bili zadaci da u mesec dana završimo papirologiju prijave boravka, pitanje banke, zdravstvenog osiguranja, telefonskog broja, pronalaženje stana, opremanje.
Prijava boravka se završava u opštini kojoj pripada adresa prebivališta. Za Shinagawu, to je Minato-ku (港区), čije ime znači luka. Zanimljivo je tekao dogovor službenika, koji govori japanski i nas sa engleskim jezikom. Uz mnogo osmeha, klimanja glavom upisana nam je adresa.
Banku su nam preporučili drugi stranci koji su duže u Japanu, kao jednu od dve koja ima uslugu na engleskom jeziku. Japanci su u pojedinim stvarima potpuno zastranili, pa nas je tako sačekao izbor boje kartice kao značajan momenat otvaranja računa... U tekućim danima ispostaviće se da je ovde bankarski sistem drugačiji od onoga na šta smo navikli. Bar za strance. Opcija online podrazumeva da se u forme unose imena i adrese na japanskom pismu... Kartica je samo za podizanje novca na bankomatu i to u Japanu. Kreditnu karticu je u praksi nemoguće dobiti kao stranac, ma koliko dugo već boravio u Japanu. Za otvaranje računa je potreban telefonski broj, a kad smo otišli da uzmemo telefon i broj za mene, tražili su nam broj računa. Postoje druge banke koje ne traže broj telefona, ali imaju uslugu isključivo na japanskom jeziku...
Zaključak 1 Naučiti jezik.
Broj telefona se uzima u nekom paketu, a mi smo to malko usporili da se slučajno sačeka izlazak Iphone 6 :) Situaciju čvora račun/broj smo prevazišli tako što je Lazar ugovor uzeo na svoje ime. Broj telefona je dobio od firme, samim tim lako otvorio račun. Dogovor sa službenikom u Docomo servisu je takođe podrazumevao mnogo osmeha, klimanja glavom, ali i prevodioca koji je učestvovao telefonski. Službenik prevodiocu, prevodilac nama, pa sve to u drugom smeru... Njihovi paketi obično podrazumevaju neograničene razgovore, najmanje 2GB interneta, ali naplaćuju SMS, ako uopše postoji kao mogućnost. U najgorem slučaju kvalitet interneta je 3G.
Sledećeg dana sam postala vlasnica telefona i japanskog broja! Sada mogu koliko želim da telefoniram. Samo ne znam sa kim?!
Zaključak 2 Naučiti jezik...
Zdravstveno osiguranje je u Japanu obavezno i pokriva najveći deo troškova. Pacijenti podjednako mogu da se javljaju privatnim i državnim klinikama. Prvi pregled ili kada je hitno može i bez zakazivanja. Nakon toga, obično se poziva i dogovara termin, a prednost uvek imaju zakazani pacijenti. Kartice osiguranja je završila firma, a narednih dana ćemo otići da izvidimo kako u praksi izgleda poseta lekaru. Izbor klinike nam za sada ograničava spisak onih u kojima je u upotrebi engleski jezik. Otkrila sam nekoliko udruženja koja pružaju podršku strancima vezano za zdravstvenu zaštitu. Oni nude objašnjenja, zakazivanje, čak i prevodioca.
Zaključak 3 Naučiti jezik!
Najveći deo vremena od kada smo došli posvetili smo pronalaženju stana, osmišljavanju uređenja, obezbeđivanju nameštaja i aparata. Odabir lokacije sam opisala u temi potrage. Još u Beogradu smo postavili neke početne smernice, okvire za našu potragu. Ogromna pomoć je došla od devojaka iz agencije Housing Japan. Za svaki stan koji ćemo videti dobijali smo na početku obilaska dokument sa detaljima adrese, osnovom stana, opisom troškova. Nakon celodnevnog jurcanja, analizirali smo ponudu i svodili broj papirića na što manji broj za uži izbor.
Mnogo je značilo što su nas prevozile i tako nam uštedele vreme i novac. Deo ponude stanova je bio njihov predlog, ali sam veliki broj pronašla i ja satima pretražujući agencije u Tokyu. Zanimljivo je da agencije nemaju apsolutno pravo na neki stan, već je izbor dostupan svima. Postupak iznajmljivanja podrazumeva naše apliciranje, sa ličnim detaljima, nekim specifičnim prohtevima, cenkanjem. Može biti i više zainteresovanih za istu nekretninu, pa stanodavac pravi izbor. Troškovi rente obogaćeni su često i mesečnim održavanjem zgrade, a inicijalno tu su i depozit i nešto što se zove key money. Taj iznos se za razliku od depozita ne vraća, a u visini je jedne kirije. Bilo je to neprijatno iznenadjenje... Sve oko papirologije i pregovora vodila je agencija. Mi smo bili jedini zainteresovani za stan, pa je cenkanje isključilo key money! Našoj sreći nije bilo kraja kada su nas obavestili da će nas agencija preseliti i da će obaviti prijavu na novu adresu. Kasnije je naše oduševljenje upotpunila i usluga prevoda svih panela po kući i sa aparata. Tretman u Japanu će nas razmaziti...
Privremeni i nov smeštaj su se preklopili samo par dana, pa smo morali brzo da osposobimo nov stan bar za osnovne funkcije. Unapred smo obilazili prodavce nameštaja, opreme, uređaja da bi znali na šta možemo da računamo i koliki će biti troškovi. Najveći deo je u stvari bila online pretraga. Na žalost samo Ikea ima engleski sajt. Za ostale sam prevodila, osmišljala neki plan, pa provera u radnji, nazad kući na doradu, sve nekoliko puta. Najzabavniji deo je konačan izbor i kupovina. Osmesi, klimanje, gestikulacija. Kupovina bez kola, podrazumeva ili tegljenje ili neku isporuku, koja obično nije besplatna. Tu sledi obavezno popunjavanje obrazaca i detalja dostave, najčešće na japanskom pismu. Srećom ni mi nismo jedini stranci, pa su valjda pripremljeni za sve ludosti. Tako smo došli na ideju da napišemo kartice sa ličnim podacima, adresom i da sa nje prepisujemo po potrebi.
Zaključak 4 Nauči jezik!
Sada smo u novom stanu. Sada je to kraj Aobadai (青葉台), u opštini Meguro-ku (目黒区) koja je uglavnom rezidencijalna. Ostalo je još nekoliko sitnica da se kompletiramo. Lepo je... Namestili smo dom za nas, za porodicu i prijatelje koje očekujemo da nas posete. Sve je u suštini proteklo bez velike nervoze, bez stresa. Navikavamo se na novo okruženje, opcije prevoza, upoznajemo kraj, prodavnice, restorane. Planiramo šta dalje.
Naš život u Japanu može da počne!
Čim naučimo jezik ;)
Banku su nam preporučili drugi stranci koji su duže u Japanu, kao jednu od dve koja ima uslugu na engleskom jeziku. Japanci su u pojedinim stvarima potpuno zastranili, pa nas je tako sačekao izbor boje kartice kao značajan momenat otvaranja računa... U tekućim danima ispostaviće se da je ovde bankarski sistem drugačiji od onoga na šta smo navikli. Bar za strance. Opcija online podrazumeva da se u forme unose imena i adrese na japanskom pismu... Kartica je samo za podizanje novca na bankomatu i to u Japanu. Kreditnu karticu je u praksi nemoguće dobiti kao stranac, ma koliko dugo već boravio u Japanu. Za otvaranje računa je potreban telefonski broj, a kad smo otišli da uzmemo telefon i broj za mene, tražili su nam broj računa. Postoje druge banke koje ne traže broj telefona, ali imaju uslugu isključivo na japanskom jeziku...
Zaključak 1 Naučiti jezik.
Broj telefona se uzima u nekom paketu, a mi smo to malko usporili da se slučajno sačeka izlazak Iphone 6 :) Situaciju čvora račun/broj smo prevazišli tako što je Lazar ugovor uzeo na svoje ime. Broj telefona je dobio od firme, samim tim lako otvorio račun. Dogovor sa službenikom u Docomo servisu je takođe podrazumevao mnogo osmeha, klimanja glavom, ali i prevodioca koji je učestvovao telefonski. Službenik prevodiocu, prevodilac nama, pa sve to u drugom smeru... Njihovi paketi obično podrazumevaju neograničene razgovore, najmanje 2GB interneta, ali naplaćuju SMS, ako uopše postoji kao mogućnost. U najgorem slučaju kvalitet interneta je 3G.
Sledećeg dana sam postala vlasnica telefona i japanskog broja! Sada mogu koliko želim da telefoniram. Samo ne znam sa kim?!
Zaključak 2 Naučiti jezik...
Zdravstveno osiguranje je u Japanu obavezno i pokriva najveći deo troškova. Pacijenti podjednako mogu da se javljaju privatnim i državnim klinikama. Prvi pregled ili kada je hitno može i bez zakazivanja. Nakon toga, obično se poziva i dogovara termin, a prednost uvek imaju zakazani pacijenti. Kartice osiguranja je završila firma, a narednih dana ćemo otići da izvidimo kako u praksi izgleda poseta lekaru. Izbor klinike nam za sada ograničava spisak onih u kojima je u upotrebi engleski jezik. Otkrila sam nekoliko udruženja koja pružaju podršku strancima vezano za zdravstvenu zaštitu. Oni nude objašnjenja, zakazivanje, čak i prevodioca.
Zaključak 3 Naučiti jezik!
Najveći deo vremena od kada smo došli posvetili smo pronalaženju stana, osmišljavanju uređenja, obezbeđivanju nameštaja i aparata. Odabir lokacije sam opisala u temi potrage. Još u Beogradu smo postavili neke početne smernice, okvire za našu potragu. Ogromna pomoć je došla od devojaka iz agencije Housing Japan. Za svaki stan koji ćemo videti dobijali smo na početku obilaska dokument sa detaljima adrese, osnovom stana, opisom troškova. Nakon celodnevnog jurcanja, analizirali smo ponudu i svodili broj papirića na što manji broj za uži izbor.
Mnogo je značilo što su nas prevozile i tako nam uštedele vreme i novac. Deo ponude stanova je bio njihov predlog, ali sam veliki broj pronašla i ja satima pretražujući agencije u Tokyu. Zanimljivo je da agencije nemaju apsolutno pravo na neki stan, već je izbor dostupan svima. Postupak iznajmljivanja podrazumeva naše apliciranje, sa ličnim detaljima, nekim specifičnim prohtevima, cenkanjem. Može biti i više zainteresovanih za istu nekretninu, pa stanodavac pravi izbor. Troškovi rente obogaćeni su često i mesečnim održavanjem zgrade, a inicijalno tu su i depozit i nešto što se zove key money. Taj iznos se za razliku od depozita ne vraća, a u visini je jedne kirije. Bilo je to neprijatno iznenadjenje... Sve oko papirologije i pregovora vodila je agencija. Mi smo bili jedini zainteresovani za stan, pa je cenkanje isključilo key money! Našoj sreći nije bilo kraja kada su nas obavestili da će nas agencija preseliti i da će obaviti prijavu na novu adresu. Kasnije je naše oduševljenje upotpunila i usluga prevoda svih panela po kući i sa aparata. Tretman u Japanu će nas razmaziti...
Privremeni i nov smeštaj su se preklopili samo par dana, pa smo morali brzo da osposobimo nov stan bar za osnovne funkcije. Unapred smo obilazili prodavce nameštaja, opreme, uređaja da bi znali na šta možemo da računamo i koliki će biti troškovi. Najveći deo je u stvari bila online pretraga. Na žalost samo Ikea ima engleski sajt. Za ostale sam prevodila, osmišljala neki plan, pa provera u radnji, nazad kući na doradu, sve nekoliko puta. Najzabavniji deo je konačan izbor i kupovina. Osmesi, klimanje, gestikulacija. Kupovina bez kola, podrazumeva ili tegljenje ili neku isporuku, koja obično nije besplatna. Tu sledi obavezno popunjavanje obrazaca i detalja dostave, najčešće na japanskom pismu. Srećom ni mi nismo jedini stranci, pa su valjda pripremljeni za sve ludosti. Tako smo došli na ideju da napišemo kartice sa ličnim podacima, adresom i da sa nje prepisujemo po potrebi.
Zaključak 4 Nauči jezik!
Sada smo u novom stanu. Sada je to kraj Aobadai (青葉台), u opštini Meguro-ku (目黒区) koja je uglavnom rezidencijalna. Ostalo je još nekoliko sitnica da se kompletiramo. Lepo je... Namestili smo dom za nas, za porodicu i prijatelje koje očekujemo da nas posete. Sve je u suštini proteklo bez velike nervoze, bez stresa. Navikavamo se na novo okruženje, opcije prevoza, upoznajemo kraj, prodavnice, restorane. Planiramo šta dalje.
Naš život u Japanu može da počne!
Čim naučimo jezik ;)
