Kyoto zen

Nakon samo nekoliko dana provedenih u Japanu mama je ponavljala da su joj japanski vrtovi i uopšte uredno zelenilo najjači utisak. Od malih privatnih bisera do viševekovnih gradskih oaza, zelenilo je dragoceno, brižljivo negovano i u njemu se istinski uživa.
Za našu dušu provele smo par dana u Kyotu. Planirajući na šta da se posebno osvrnem u tom kratkom boravku, upravo njeno oduševljenje baštama i naša potreba za malo mira, usmerila me na meditativne zen vrtove.

Japanske bašte fasciniraju zapadni svet. Uređenje vrtova ostavlja bez daha, a verovatno neki od najboljih primera nalaze se u Kyotu, u zen baštama budističkih hramova. Tačniji naziv za ovaj tip vrtova je karesansui (枯山水) suvi, pejzažni vrt. Karakteristično je potpuno odsustvo vode, a osnovni elementi su pesak i stene. Postoje bašte u kojima je korišćeno i zelenilo. Nekada su birane vrste koje se ne menjaju kroz sezone, kako bi pejzaž ostao statičan tokom cele godine. Nekada su vrste baš akcenti koji se dramatično menjaju kroz mesece, stvarajući drugačije iluzije. Iako iza svake forme suve bašte postoji priča, lepota posmatranja je u slobodi zamišljanja i lični pečat u doživljaju. A kao i kod svih japanskih vrtova, elementi koji grade prepoznatljivu estetiku, jednostavnost, elegancija i odmerenost, ostavljaju beskraj iluzija.

Iako voda nije fizički prisutna u karesansui baštama, ona je zapravo nezaobilazan i vodeći element iluzije. Velike površine okeana ili reke, prikazane su besprekorno urednim slojevima peska. Stene, zelenilo, mahovina simbolizuju neke druge elemente prirode. Klasični primeri zen bašta uopše ne prikazuju stvarne pojave. One su okrenute intimnoj suštini prirode i služe kao podsticajni ambijent u meditaciji o pravom značenju života.

U hramovima se bašte posmatraju sa terase prostora za meditaciju ili neke druge tačke van samog pejzaža. Intiman prostor je ograđen zidom, tih. Pored glavne bašte, postoje i brojni mali biseri duž koridora hrama, u sporednim unutrašnjim dvorištima, na neočekivanim skrovitim mestima. Potrebno je pažljivo pozmatrati...

Zen bašta Isshi-dan, hrama Ryōgen-in sa terasom za posmatranje. Centralno polje mahovine okruženo je belim peskom, koji simbolizuje univerzum. Na ostrvu su stene koje predstavljaju ždrala i kornjaču, uobičajene životinje zen simbolike. Visoka formacija u dnu je sveta planina Horai, blaženo ostrvo besmrtnosti

Totekiko bašta, hrama Ryōgen-in smatra se najmanjom zen baštom Japana. Simbolično prikazuje punu snagu uzroka i posledice, kako od najmanje kapi nastaju talasi, reke, a od njih okeani. Dragocenost svake kapi...

Bašte mahovine duž koridora hrama Nanzen-ji

Nanzen-ji, detalji skrovitih mesta

Beli pesak ili šljunak u shinto religiji simbolizuju čistoću i uobičajeno su prisutni na prilazu bogomoljama. U vrtovima njima se prikazuju vodene površine, ali i praznina, kao bele površine na japanskim umetničkim slikama. Kada površina peska ima prevoje nastale grabuljanjem, tada simbolizuje talase, kretanje vode, reke. Precizno grabuljanje nije ni malo lako, zen monasi ga izvode vežbajući koncentraciju.

Nyoshin-tei je jedna od 9 bašta hrama Nanzen-ji, tipičan primer za karesansui

Hram Ginkaku-ji, poznat kao Srebrni paviljon ima prilično osobenu zen baštu, naziva se More srebrnog peska i naglašeno je geometrijska. Uz nju je i kupa koja simbolizuje Fuji-san, a naziva se i Platforma za posmatranje meseca.

Moderan dizajn karesansui majstora u Kodai-ji hramu

Stene se upotrebljavaju kao planine ili neke pojave u prirodi, vodopadi, ostrva. Postoje i bašte u kojima je pojedinačno kamenje simbol za životinju, najčešće kornjaču ili grupisano kao prikaz ždralova. Stroga simetrija ili linearni raspored nikada nisu pisutni u japanskim vrtovima, pa ni u karesansui baštama. Celokupan aranžman, a i pojedinačni elementi ostavljaju utisak nenametljive spontanosti. Ipak, vodi se računa o uravnoteženosti vertikalnih i horizontalnih elemenata, stene se najčešće grupišu u trijadama, a u izboru kamenja važno je da postoje različite boje i teksture, ali bez jakih akcenata kako ne bi ometali posmatrača. Tako se za planine obično koriste veliki robusni komadi, oštrih ivica, vulkanskog porekla. Za obale se, nasuprot, upotrebljava uglačano, uobličeno sedimentno kamenje.

Ryoan-ji, jedna od najpoznatijih zen bašta. U moru peska postavljeno je petnaest stena - brižljivo proračunata slučajnost. Zanimljivo je da je sa bilo koje tačke posmatranja bar jedna stena skrivena od oka.

Postoji mnogo objašnjenja simbolike stena u bašti Ryoan-ji. Pronaći svoje je najdragoceniji deo iskustva.

Detalj iz Srebrnog paviljona, hrama Ginkaku-ji.

Mahovina je najprisutnije zelenilo u zen baštama. Ona simbolizuje predele pod šumom. Nekada se koristi zimzeleno žbunje, ali i drveće koje se sezonski menja, naročito japanski javor, atraktivno crven s jeseni.

Neobično zelena zen bašta Ryugintei u hramu Ryogen-in. Polje mahovine prikazuje beskraj svesnosti, a glavne centralne stene mitsku planinu Sumeru, vrhunac budističkog kosmosa i simbol prosvetljenja.

Detalj iz Kodatei bašte, koja se fokusira na udah i izdah, prvi korak zen meditacije. Takođe, simbolično prikazuje i sve parove u prirodi nebo i zemlju, muškarca i ženu, jin i jang..

Kodatei

Zen bašte su prostori za kontemplaciju, mesta gde bi um mogao da se odmori neopterećen razdorima spoljašnjeg sveta. Ipak, u gradu kao Kyoto meditativnu inspiraciju oko pronalazi na svakom koraku...