Kako nas je samo lagao profesor engleskog u filmu Tesna koža kada je srdito govorio da Japanac ima jedan praznik i čak i tada radi... Posle nekoliko vodećih zemalja, Japan je zemlja sa velikim brojem neradnih dana i praznika (15 dana, Srbija 9). Osim značajnih nacionalnih datuma, povod za odmor su i početak proleća, ravnodnevnice i mnogi dani koji slave ljubav prema prirodi, živom svetu i okruženju. Praznici su se razvili iz nekadašnjih važnih festivala, a najčešće su određivani prema solarnom kalendaru.
Na ovu temu me podstakao predstojeći sedmodnevni odmor, nazvan Zlatna sedmica. U pitanju je nekoliko povezanih praznika, koji se objedinjuju u mini raspust.
Sve počinje 29. aprila. Ovaj dan je menjao značenja, slavljen je kao carev rođendan, zatim kao dan zelenila i sada kao Showa no Hi (昭和の日). To je dan prisećanja na veoma dramatičnu vladavinu cara Hirohito, Showa. Nakon nekoliko dana koji se jednostavno spoje sa sledećim praznikom, 3. maja je Kenpo Kinenbi (憲法記念日), dan proslave Ustava Japana. Slede Midori no Hi (みどりの日), proslava prirode i zelenila. Kodomo no Hi (こどもの日) je dan posvećen deci, njihovom blagostanju i sreći. Nekada se proslavljao petog dana petog meseca lunarnog kalendara, pa je prebacivanjem na gregorijanski kalendar dobio odgovarajući datum 5.5. I tako lako dobismo sedam dana za upoznavanje i skitanje.
 |
| Sveprisutni ukrasi za Kodomo no Hi, praznik dece. |
Lista praznika u Japanu, kao i svuda, počinje Novom Godinom, Shogatsu (正月).
Ubrzo za tim praznikom, drugog ponedeljka u januaru, proslavlja se sticanje punoletstva ili Seijin no Hi, (成人の日).
Proleću se raduju 3. februara. To nije neradan dan, ali se simbolično obeležava i proslavlja razdvajanje godišnjih doba po lunarnom kalendaru, Setsubun (節分).
Kenkoku Kinen no Hi (建国記念の日) slavi istorijsko formiranje Japana, kroz sećanje na prvo krunisanje cara 660. godine pre Hrista. Ovaj praznik je neradan dan, 11. februara.
Slede tri datuma koje se obeležavaju radno. St.Valentine's Day 14. februara, Dan devojčica ili praznik lutaka Hina matsuri (雛祭り) 3. marta i odgovor na Dan zaljubljenih 14. marta Hovaito De (ホワイトデ).
Neobičan datum je prolećna ravnodnevnica, Shonbun no Hi (春分の日), oko 20. marta, kojom se proslavlja život, a u toj sedmici se posećuju i grobovi. Ne radi se.
Krajem aprila počinje pomenuta Zlatna sedmica, koja se završava 6. maja.
Treći ponedeljak jula, kao trenutak povratka cara Meiji sa svog moreplovskog puta na Hokkaido, uzet je za dan proslave mora, okeana i moreplovstva Japana.
Nov povod za nerad, koji će se praktikovati od 2016. jeste dan planine, Yama no Hi (山の日). Smestili su ga na 11. avgusta.
Još jedan miniodmor praznovanja je Obon (お盆), sedmica kojom se odaju počasti precima. Veruje se da u tim danima davni rođaci dolaze u posetu. To je, naravno, vreme velikih izleta i putovanja.
Keiro no Hi (敬老の日) je treči ponedeljak septembra. Stari imaju posebno mesto u japanskom društvu i ovim danom njima se odaju počasti i proslavlja dugovečnost. Ovo je jedan od praznika koji je izmešten sa originalnog datuma, po sistemu srećni ponedeljak. Time se dobija trodnevni vikend, pa ljudi mogu duže da odmaraju ili putuju.
Ubrzo, obeležavanjem jesenje ravnodnevnice Shubun no Hi (秋分の日) Japanci se još jednom, kroz odmor, sećaju predaka i posećuju grobove.
Još jedan srećan ponedeljak, drugi u oktobru. Taiku no Hi (体育の日 ) je praznik sporta, zdravog duha i tela. Nekada je obeležavan na dan otvaranja olipmijskih igara 1964. godine
Promovisanje kulture i ljubav prema miru i slobodi uobličeni su u prazniku 3. novembra, Bunka no Hi (文化の日). Tada se nagrađuju đaci i radnici za posebna dostugnuća.
Kinro Kansha no Hi (勤労感謝の日) je praznik najprimereniji zabavnom citatu sa početka teksta. Dan zahvalnosti radu je 3. novembra i tom prilikom se obeležavaju rad i prava čoveka. Nekada je to bio dan festivala žetve i celogodišnjeg napornog rada.
Jedan promenljiv praznik je carev rođendan, Tenno Tanobi (天皇誕生日). Za sada, proslavlja se 23. decembra.
Eto je i Nova Godina, dok trepneš.
Nakon slavlja sakure, ovaj prolećni raspust Zlatna sedmica, je željno čekan povod za turizam, izlete i druženja kada je ceo Japan van svog doma. Zato je potrebno čak i mesecima unapred rezervisati smeštaj, prevoz, a onda se nadati divnim prolećim danima u lepom vremenu. Priroda je već probuđena, a mladi, zeleni pejzaži na većini zanimljivih lokalnih destinacija garantuju uživanje. Dan se produžio i sada je mrak oko 19h. Ako se zadrži prognoza, nas će vreme poslužiti.
Odavno nisam imala ovoliko uzbuđenje oko nekog skitanja. Početkom godine sam smislila da će lepi prolećni raspust biti odlična prilika da se obiđe Kansai region (関西), Kyoto i okolina. Taj neverovatan grad još uvek nismo posetili, iako smo više od pola godine ovde. Za ovaj dragocen istoriski obilazak, morala se sačekati prava prilika. I sada ćemo ga samo načeti, jer Kyoto je bio prestonica desetinu vekova, izbegao je nesreće rušenja, zemljotresa i bombardovanja, a za svaku sezonu ima novo lice i raznobojne ukrase.
Naš uzbudljiv plan...
Preletećemo do Osake, tamo nas očekuje specifična hrana, priroda i društvo. Jedan zanimljiv zamak i jedan od najvećih alvarijuma Japana. Sutradan, vredno budističko hodočaće na svetu planinu Koya san. Trećeg dana, istorijska Nara, prva stalna prestonica Japana, najistočnija tačka Puta svile. Posle nje, uprava je prešla u Kyoto, a i mi stižemo četvrtog dana. Kyoto... Sedmog dana, novo hodočaće, sada druge religije, shinto. Najstarije i najvrednije bogomolje Japana, smeštene su na istočnom poluostrvu regije, uz naselje Ise. Poslednjeg dana odmorićemo se na moru, plažnom gradiću Tobe u kome je i još jedan od najvećih akvarijuma Japana. Zatim Nagoya, ovog puta samo kao početna stanica shinkansena za Tokyo. Ja već danima ne mogu da spavam! Niti ću, na ovom uzbudljivom putovanju, jer nas i u smeštaju očekuju sve same avanture, prenoćičte u budističkom manastiru sa ranom jutarnjom ceremonijom, koliba u velikom parku Nare sa jelenima kao domaćim, pitomim životinjama, kapsula hotel u Kyotu, ali u formi ryokana, sa tatami krevetima, onsen hotel i more. Moja trošna srčka!
