Sasvim neobično, Tokyu administrativno pored 23 opštine koje čine širu gradsku površinu, pripadaju i ostva u severnom pacifiku i do 1000km udaljena od kopna. Ogasawara shoto (小笠原諸島) stižu do subtropskih krajeva i nude toplu klimu, kupanje, ronjenje i ostrvsku relaksaciju tokom cele godine. Do njih se stiže lokalnim letom ili trajektom skoro 25h plovidbe. Mnogo bliža Izu shoto (伊豆諸島) je lakše dostupna ostrvska teritorija Tokya, naravno, vulkanskog porekla. Do nje se stiže avionom ili brzim jetfoil brodovima. Najbliže i najveće Izu Oshima ostrvo je zanimljiv živ vulkan i može se posetiti kao dnevni izlet iz grada. Mi smo ovo putovanje proširili na produžen vikend, a na posetu ostrvu smo nadovezali i obilazak Izu peninsule. Ovo poluostrvo, 100km na jug od Tokya, ima blažu klimu i popularno je za odmor, plaže i nezaobilazne termalne izvore. Najudaljeniji krajevi su dobar izbor za ronjeje i surf, za vikend odlazak na more. Tek sada sam postala svesna da mi zapravo živimo u zemlji koja ima more! To je potpuno nov pogled na zabavu i aktivnosti za toplo vreme. Valjda ću se navići...
Kako smo mi to planirali? Rano ujutru bismo pošli iz Tokya, plovili do ostva da stignemo do podne. Najvažnije je šetnja do vulkana, zatim obilazak, kamelije i prenoćište. Sutradan, što ranije još jedna jetfoil plovidba do grada Atami, na Izu peninsuli. Odatle bismo se polako spuštali do krajnjeg juga, sa zastajkivanjima na atraktivnim mestima. Noćenje smo rezervisali na plaži blizu grada Shimoda, odakle bismo se sutradan nakon kratkog obilaska, polako vraćali u istom smeru odakle smo došli i na kraju vozom vratili kući. Iako se za morske vikende podrazumeva neki topliji deo godine, za ovu prvu izvidnicu ipak smo birali kraj zime, jer je tada ugodnije popeti se na vulkan na Izu Oshima, a ostalo vreme na ostvu od januara do marta ukrašava ucvetala kamelija sa pratećim festivalom. Na poluostrvu se u paraleli dešava festival cvetanja trešnje, najranijeg u ovom delu Japana. Vremenske uslove jedino nismo mogli da biramo, ali se činilo da ćemo imati sreće bar prva dva dana.
Vedro, sunčano jutro nas je ispratilo u trajektnoj luci u Tokyu. Pristanište kompanije Tokai Kisen, jedine koja vozi do sedam ostrva, smešteno je u Takeshiba (竹芝) delu. Osim brze jetfoil plovidbe moguće je prevoziti se i noću, sporim brodom, koji je i duplo jeftiniji. Jetfoil je kao veliki autobus, koji se zanimljivo izdinge nad vodom, pa se ne osećaju udari talasa i plovidba je neverovatno brza i udobna.
Putovali smo oko 2h. Na Izu Oshima (伊豆大島) nas je dočekalo sunčano i vedro vreme, ali sa neverovatnim vetrom. Autobus nas je povezao do podnožja vulkana. Organizacija prevoza na ostvu je oskudna, postoji povezanost svih krajeva, ali su polasci na sat, pa je jedina greška što nismo rentirali auto. Lepota je što kamelije, koje rastu i kao korov, šumsko žbunje i kao planski sađene ukrašavaju svaki kutak ovog ostrva. Nemoguće je propustiti ih, rascvetane su i raznobojne.
Do podne smo bili pod Mihara-san (三原山). Danima sam bila uzbuđena zbog tako bliskog susreta sa jednim živim vulkanom. Najskorija velika erupcija 1984. godine uključivala je kompletan spektakl eksplozije, dima i pepela, reke lave i jezero lave. Evakuisani su svi stanovnici ostrva, a danas su veoma atraktivne skamenjene reke lave i naravno krater. Poslednja erupcija je bila 1990. godine.
Postoji nekoliko staza kojima se prilazi krateru. To nije duga šetnja, možda malo naporna pri vrhu, ali je nama najviše tegoba zadavao vetar. Povremeni udari su nas gotovo zaustavljali na uzbrdici. Plato oko vulkana je ravan, bez velikog rastinja, prošaran okamenjenim crnim rekama lave. Sa ostrva se po vedrom danu pruža odličan vidik, čak i do većeg brata Fuji-san. Prilaz prate i povremeni betonski zakloni. Za svaki slučaj...
Na otvorenom prostoru oko kratera morali smo povremeno da se pridržimo za ogradu, da nas vetar ne bi skotrljao. Činilo se nemogućim da obiđemo ceo krug, ali smo zato uporno prišli jednom stazom koja vodi najbliže samom centru. Oko nas su na nekoliko mesta izbijali lagani pramenovi pare i gasova, da nas podsete da vulkan trenutno samo spava. 
Neobičan je osećaj zateći se ovako mali pored sile, tako velike. Sad imam želju da što pre posetimo neki trenutno aktivan vulkan, da umesto spavanja bar hrče...
Ovakve prirodne tvorevine u shinto religiji imaju božanska svojstva i uvek su obeležena bar malim svetilištem. Jedna takva bogomolja, u zavetrini je skrivena na početku prilaza krateru. Ljubazno sam zamolila kami (神) da nam omogući manje vetrovit dan.
Nakon ove pustoši poželeli smo se i pitomije, životnije prirode. Malo dangubno smo se prevezli do luke, pa onda drugim autobusom do parka Oshima. Sa jedne strane puta nalazi se uređena bašta, zasad kamelija, tsubaki (椿) druge važne atrakcije ovog ostrva. Na ulazu je postavljena festivalska bina na kojoj se povremeno odvijao neki zabavni program, a oko nje neobično obučene domaćice uz dobrodočlicu ukrašavale su gošće. 
Sa druge strane puta, ka moru, nalazi se botanički park i zoo vrt. Hiljade kamelija zasađeno je u ovoj bašti, neke su cvetale, neke su u pupoljcima, raznobojne, mirisne. Vetar nas nije uznemiravao na ovom obronku, pa smo uživali u mirnoj šetnji.
Zastakljeni deo prikazivao je negovane kamelije iz Azije i Severne Amerike šašavih imena i krupnih cvetova. Njihove raskošne latice, obojene belo, ciklama, šareno, jednostavne ili kovrdžave, dugo su nam zadržale osmeh na licima.
Kamelija je cenjena biljka u azijskoj kozmetici. Na ostrvu se prodaju ulja za negu kože i kose, a jedni od najkvalitetnijih šampona japanskog brenda Shiseido su linija Tsubaki sa vrednim sastojima ovog cveta. Nastavili smo šetnju sa druge strane puta, uz more. Ambijent je bio u tonovima toplog, niskog sunca i uz blizinu mora ostavljao je jedan pomalo tropski utisak. U ovim mesecima nije izostajalo cvetova kamelije, ali verujem da svako godišnje doba zelenilo nudi ušuškan, ranobojan kutak za odmor.
Poslednjim autobusom prevezli smo se do pristaništa, gde nas je sačekao transfer za smeštaj. Zanimljive japanske kućice, raspoređene su u bašti blizu obale, ali malo van grada. Međutim, naši domaćini su nam ljubazno ponudili prevoz do restorana za večeru, ali i za sutra do putničkog terminala za jetfoil. Kada je ujutru došao trenutak za plaćanje, vlasnik nam je objasnio da turistička organizacija deli vaučere kojima ostvarujemo 30% popusta. Pošto ih nismo imali, rado nas je povezao do njihove kancelarije, pomogao oko sporazumevanja i na kraju nam vratio deo novca. Bili smo zadivljeni i veoma zahvalni. Ne znam da sam do sada bila na nekom mestu gde su ljudi imali ovakav pristup i brigu.
Nakon fine japanske večere, umorni i dobro provetreni, u japanskoj sobi šareno smo sanjali i dobro se odmorili japanskim snom na tatami dušecima.
Naš pažljivi domaćin ujutru nas je povezao do pristaništa i nije puštao iz vida dok nije bio siguran da smo na vreme stigli i nabavili kartu za Atami i nastavak našeg skitaranja. Uz osmeh nam se poklonio i pozdravio nas za srećan put. Sumnjam da ćemo se ponovo vraćati na ovo malo ostrvo, ali u najlepšem sećanju su mi ostali ovi gestovi i pažnja. Hvala.
